KOLENA


Чтобы посмотреть этот PDF файл с форматированием и разметкой, скачайте его и откройте на своем компьютере.
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA




















ZAVRŠNI RAD





POVREDE I PREVENCIJA POVREDA ZGLOBA
KOLENA KOD FUDBALERA




Kandidat
:


Mentor:


Ivan Marković



Van
.

Prof.

dr

Marija Macura




Č
lanovi komisije:





D
oc
. D
r

Vladimir Ilić




As
.

Mr.

Milinko Dabović









Beograd, 2013.



2

SAŽETAK
:

Zglob kolena je jedan od najvećih i naj
složenijih zglobova na čovekovom telu.
Ovaj zglob
predstavlja spoj između distalnog kraja femura i proksimalnog kraja tibije. Od svih povreda
koje se dešavaju u fudbalu, najučestalije su povrede zgloba kolena. Od ukupnog broja
povreda, povrede kolena javl
jaju se u 60% slučajeva.
Različiti su uzroci nastanka povreda
kolena kod fudbalera. Da bi se smanjio broj povreda potrebno je poznavanje faktora rizika od
povređivanja. Oni mogu biti endogeni i egzogeni. Mogućnost prevencija povreda je od 15 do
50%. Pošto

su deo fudbalske igre, nekada, iako se ulože svi napori za njihovu prevenciju,
one se ipak dogode.

Povrede kolena mogu biti od najbanalnijih posekotina i oštećenja kože, do preloma kostiju
koji
ulaze u sastav zgloba kolena, lu
gamenata i povreda meniskusa.
Profesoru fizičkog vaspitanja treba da bude cilj, da dobro obuči sportistu ili učenika, kako
pravilnom izvođenju tehnika fudbalske igre, tako i pravilnoj strukturi treninga, a pre svega
zagrevanja. Na taj način će ga zaštiti,
tj sačuva od povreda i različitih oštećenja
lokomotornog aparata.

Ključne reči:
zglob kolena, prevencija povreda, povrede kolena
, fudbal
.


SUMMARY

The knee joint is one of the largest and most complicated joints in the human‱s body.

This
joint is located

between
distal end of the femur and proximal end of the tibia. Of all the
injuries that occur in football, the most common injuries are those of the knee joint. Of total
number of injuries, knee injuries occurs

60 percent of cases. Knee injuries of football playe
rs
are caused by various reasons . To reduce the number of injuries it is necessary to know
injury risk factors. There are endogenous and exogenous risk factors. Possibility of injury
prevention is 15 to 50%. Injuries are part of soccer game, and despite e
fforts to prevent them,
they still occur.


Knee injuries range from banal cuts and skin damage, to bone fracture of knee joint,
dislocations , ruptures of tendons and ligaments and meniscus injury. Goal of the professor of
physical education should be to w
properly perform football game technique, and do the structure of training properly,
especially warm
-
up. In that way, injuries and damages of this locomotor apparatus, can be
prevented.


Key words
: knee joint, injury prevention, knee injury
, soccer
.







3

Sadržaj:

1.

UVOD………………………………………………………………………………………………4

2. TEORIJSKE OSNOVE RADA

................................
................................
................................
..........

6

2.1.

ISTORIJA FUDBALA

................................
................................
................................
..............

6

2.2.

DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE NAJČEŠĆIH POVREDA U FUDBALU

......................

7

3.

SASTAVNI DELOVI ZGLOBA KOLENA

................................
................................
..................

8

3.1.

Zglobne površine

................................
................................
................................
....................

8

3.2.

Zglobne veze

................................
................................
................................
..........................

9

3.3.

Sluzne kese

................................
................................
................................
...........................

13

4.

KRVNI SUDOVI ZGLOBA KOLENA

................................
................................
.......................

14

5.

NERVI ZGLOBA KOLENA

................................
................................
................................
.......

15

6.

MIŠIĆI OD ZNAČAJA ZA FUNKCIJU I STABILNOST ZGLOBA KOLENA

......................

16

6.1.

M. Quadriceps femoris

................................
................................
................................
.........

16

6.2.

M. Sartorius

................................
................................
................................
..........................

17

6.3.

M. Gracilis

................................
................................
................................
............................

17

6.4.

M. Semimembranosus

................................
................................
................................
..........

18

6.5.

M. Semitendinosus

................................
................................
................................
...............

18

6.6.

M. Biceps femoris

................................
................................
................................
................

18

6.7.

M. Triceps surae

................................
................................
................................
...................

19

6.8.

M. Tensor fasic
ae late
................................
................................
................................
...........

19

7.


................................
................................
................................
................

20

8.

STABILIZATORI ZGLOBA KOLENA
................................
................................
......................

22

9.

PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA
................................
................................
....................

26

9.1.

PREVENCIJA AKUTNIH SPORTSKIH POVREDA

................................
........................

26

9.2.

NIRANOSTI (OVERUSE)

......

30

9.3.

PREDTAKMIČARSKI PREGLED: OSNOVA PREVENCIJE SPORTSKIH POVREDA

37

10.

PATOLOGIJA (povrede)

................................
................................
................................
........

38

10.1.

PRELOMI
................................
................................
................................
.........................

39

10.2.

LUKSACIJE

................................
................................
................................
.....................

40

10.3.

OŠTEĆENJA EKSTENZORNOG APARATA

................................
...............................

41

10.4.

POVREDE ČAURO
-
LIGAMENTARNOG APARATA KOLENA
-
DISTORZIJE

........

43

11.

SPECIFIČNE SPORTSKE POVREDE I SIMPTOMI

................................
...........................

51

16.

ZAKLJUČAK

................................
................................
................................
.........................

54

17.

LITERATURA

................................
................................
................................
........................

55






4

1.UVOD


Zglob kolena je jedan od najve
ć
ih i na
jslo
ž
enijih zglobova na
č
ovekovom

telu.
U
funkcionalnom lancu do
nj
lj
a k
lj
u
čnu sponu koja obezbeđ
uje
uspravan hod, ubla
ž
ava korak i oslonac i karakteri
š
e hod.


Zbog
svoje kompleksne i suptilne građ
e
, nezaš
ti
ć
en i nesputavan masivnom
muskulaturom u
ve
likoj meri je ne
otporan prema š
č
esto dolazi do

povreda u
ovom zglobu. Do današnj
najintenzivnijih morfolo
š
kih prou
č
ava
nj
a, kao i biomehani
č
kih
studija u o
steoartikularnoj
patologiji uopš
te.


Latinski naziv za zglob kolena je
articulatio Genus.

O
vaj zglob predstav
lj
a spoj izmeđ
u
distalnog kraja femura

i

proksimalnog kraja tibije
.

To je pokretan zglob i vrš
i pokrete u
sagitalnoj i transferzalnoj
ravni
.







Sl.1:
Opšti prikaz skeletal sa akcentom na zglob kolena, čoveka u pokretu



5

Zglob kolena je izložen čestim povredama u spo
rtu. Gotovo da nema sportske dis
cipline niti
u ekipno
m niti u individualnom takmiče
nju gde koleni z
glob nije veoma

opterećen i sa
mim
tim ugrožen povredom. To se naročito odnosi na fud
bal. P
oznavanje

načina i uslova

treninga
i takmičenja
, konstitucije i is
kustva takmičara

koji ulaze u intenzivni takmi
čarski proces, od
najvećeg su značaja kako za razumevanje mehanizma n
astanka povrede tako i za tačnu
kliničku procenu op
sežnosti po
vrede
.


Različiti su uzroci nastanka povreda kolena kod fudbalera. Povrede nastaju zbog
karakteristika fudbalske igre gde se javljaju nagle promene smera kr
etanja, zaustavljanja,
skokovi i

dosk
oci. Često je teren neravan ili blatnjav. O
preme, odnosno specifične

obuće
koju fudbaleri nose, a potom i kretanje igrača
,

snažnih promena pravaca kao

i

kontakt u igri
sa drugim igračima. Koleno je
opterećeno u fudbalera više nego u drugih s
portista, jer
k
ramponi na cipe
lama fiksiraju

stopalo za meku zemljanu podlo
gu zbog čega se rotacione
sile ispoljav
aju upravo na kolenu.
U

hokeju

na ledu mnogo grub
ljem sportu
od fudbala
praktično nema povre
da meniskusa i
ligamenata kolena, jer je kod

ho
kejaša stopalo
spo
sobno za slobodnu rotaciju što omogućuju klizaljke.

Naročito b
latnjav i težak teren može
pogodovati nastanku ovakvih povr
eda, jer su tada i startovi igrača i k
ontakt

igra znatno
manje kontrolisani.



Najčešće povrede su povrede ukrštenih ligamenata, kolate
ralnih ligamenata
i

meniskusa.
Pored povreda mekih tkiva ligamenata

i mišića, nisu retki ni prelom
i pojedinih
koštanih struktura z
globa kolena o čemu će biti reči u daljem tekstu.


Ukoliko se posveti pažnja faktorima rizika koji dovode do sportskih

povreda, posebno među
mladim sportistima, one se mogu smanjiti za 15 do 50%. To važi kako za
akutne

tako i za
povrede vezane za
pretreniranost
(overuse).























6

2. TEORIJSKE OSNOVE RADA


2.1.

ISTORIJA FUDBALA


Prvi pisani izvori

koji potvrđuju po
stojanje igre sa loptom nalik na današnji fudbal, potiču iz
Kine, u vreme vladavine dinast
ije Hou (255. godine p.n.
e).

Tada su tu igru zvali Cu Đu

i
igrala se u 3 verzije:

1.

Žongliranje s

loptom
,

2.

Gol na sredini

i

3.

Po tri gola na krajevima terena
.

Kasnije se u

nekoliko navrata kroz istoriju pojavljuju slične igre u Japanu

(Kemora, 7. v
ek
n.e.

-

u

grupama od 5 igrača),

u jugoistočnoj Aziji

(
Sifaktakara
,
8. v
ek n.e.
-

u dve ekipe po
tri igrača
preko mreže),

narod Asteka

(
Ulam



da se lopt
a proturi kroz kružnu me
tu
)
, u
Grčkoj

(
Episkiros
,
4. v
ek p.n.e.
-

žongliranje loptom, komisija je odlučivala ko je lepš
e
održavao loptu u vazduhu), u Rimu

(
Harpastum
,
1. v
ek n.e.

-

gladijatori u dve ekipe
)
, ali se
kolev
ka

modernog

fudbala ipak smatra Engleska.


Za početak moderno
g fudbala se uzima 1863. godina, kada je pravilima odvojen od ragbija.
Od tada su pravila razvijana i usavršavana mnogo puta, a ta se praksa nastavlja i dalje sa
ciljem obogaćivanja i unapređivanja ove igre

u svako
m pogledu.
1



Periodi raz
voja fudbala

(čet
iri perioda)
:

1.

1863


1925 period konstituisanja fudbalske igre, kada su izvršene i najveće izmene
pravila. U ovom periodu

fudbal je najviše na
predovao na planu fudbalske tehnike. Tada se
formira najveća fudbalska organizacija FIFA, u Parizu 1904. godine.

2.

1925


1954 ovaj period obeležio je razvoj taktike (organizacija prvog svetskog prvenstva
1930 u Urugvaju).

3.

1954


1974
ovaj period

obeležila

je

fizička priprema (razvoj konfederacija


kontinentalne organizacije)
.

4.

1974


do danas (integralna priprema)
,
Nema karakterističnih novina, eksperimentiše se i
kombinuju se sva moguća rešenja, ali ništa revolucionarno se nije dogodilo.

Svi pokušaji i napori za unapređenjem i oplen
jenjivanjem fudbala su rezultirali

da ova igra
postane najpoznatija i najrasprostran
Posmatrano sa fiziološkog aspekta,
ključ sposobnosti leži u dobro

razvijenom srčano sudovnom i disajnom si
stemu i njihovoj
sin
hronizaciji.
1


Profesionalni sport nosi sa sobom niz neželjenih efekata. S obzirom na važnost fudbalskih
uta
kmica, tj. njihovih ishoda, vrlo je bitno da se igrači poštede bilo koje vrste povreda kako
bi doprineli ostvarenju zadatih ciljeva. Otuda stručnjaci koji rade u fudbalu (treneri, lekari,
sudije, kao i članovi organizacionih odbora itd.), posvećuju posebnu

pažnju ovom problemu i
predviđanju odgovarajuće mere u
cilju prevencije istih, smanjenj
u

njihovog broja i stepena
težine.


7

2.2.

DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE NAJČEŠĆIH POVREDA U
FUDBALU


Iako su brojna istraživanja pokazala da se pravilnim, sistemskim treniranje
m pozitivno utiče
na razvoj morfoloških karakteristika, funkcionalnih i motoričkih sposobnosti, kako i psiho


socijalnih karakteristika, mogući su i negativni efekti. Najčešće se u tom kontekstu pominju
sportske povrede.


Bez obzira na težinu povrede, mog
u se podeliti na end
ogene i

egzogene. Endogene povrede
pretstavljaju anatomske i fiziološke promene tkivnih struktura, prvenstveno zbog premora ili
prenaprezanja. One nekad rezultiraju neposrednom simtomatologijom (akutno), a nekada
tek
posle dugotrajnije
g, ponavljanog naprezanja (hronično). Akutna simptomatologija nastaje
zbog rastezanja mekih struktura, ili naprotiv „ultrafizioloških“ mišićnih kontrakcija.
Hronična simtomatologija rezultira iz kumulativnog delovanja, kada usled ponavljanih
naprezanja dol
azi do zatajivanja strukturalnog prilagođavanja. Egzogene povrede nastaju
delovanjem spoljnih sila. Ove povrede su u sportu češće i po prirodi su obično teže, jer su
uzrokovane jačim insultima bilo da se radi o direktnim ili indirektnim mehaničkim dejstvim
a.


Po svojoj prirodi povrede su silom uzrokovani prekidi kontinuiteta ili promene strukture, bilo
koje telesne površine, unutrašnje ili spoljne. Ovakvom definicijom su obuhvaćeni efekti svih
oblika sila i drugih dejstva, i podrazumeva se ceo dijapazon pov
reda, od najjednostavnijih
ogrebotina kože do potpunog razaranja ili gubitka nekog dela tela, kao i fatalnih ishoda. One
mogu biti različitog stepena i ozbiljnosti, obuhvataju povrede kože, potkožnog tkiva, mišića,
tetiva, mišićnih fascija, sluznih kesa, k
rvnih sudova, živaca, kostiju, zglobova, unutrašnjih
organa.


Najveći broj povreda, zbog same prirode igre, u fudbalu se dešava na donjim ekstremitetima.
povr
eda, ali ohrabrujuće je to da se ogroman broj njih svodi na bezazlene povrede koje se
manifestuju kratkom pojavom bola koji brzo nestane. Svakako da dolazi do onih težih, koje
nose krupne posledice, pa se o njima mora voditi računa i posvetiti značajna paž
nja.

P
ovrede
donjih ekstremiteta se dele na povrede: natkolenice, kolena, potkolenice, skočnog zgloba i
stopala.

U daljem tekstu baviću se povredama
i

prevenciji

povreda
zgloba kolena
.
14













8

3.

SASTAVNI DELOVI ZGLOBA KOLENA


3.1.

Zglobne povr
š
ine


U sastav ko
š
tanog dela zgloba kole
na ulaze: do
nj
i kraj
butne kosti, gor
nj
i kraj gole
nj
a
če i čašica
.


Zglobne povr
š
ine


su

kondili butne kosti koji iduć
i od
spreda nazad

opisuju luk koji je u svom zadnj
em delu
dosta ja
č
e ispup
č
en nego u pred
nj
em. Zglobne povr
š
ine
kond
ila gole
nj
a
č
e (
tibije
) su veoma plitke
. Taj nesklad
zglobnih povr
š
na reguli
š
u

hrskavi
č
a
ve strukture
meniskusi
koji se pru
ž
ju du
ž
perifernih ivica kondila gole
nj
a
č
e.
3


Meniskusi


su fibroznohrskavi
č
ave
tvorevine polumese
č
astog oblika,
ko
je omogu
ć
avaju kondilima
gole
nj
a
č
e da se pri
lj
ube uz ispup
č
ene
kondile butne kosti.
Postoji spo
lj
ni i
unutra
šnj
i meniskus i spo
lj
ni je vi
š
e
zatvoren
u obliku slova O, dok je
unutrašnj
i otvoreniji i vi
š
e podse
ć
a
na slovo
C

i samim tim je i
pokret
lj
iviji.

S
obzirom na oblik na
meniskusima razlikujemo dva kraja
:

rogove (pred
nj
i i zad
nj
i) i telo
meniskusa. Rogovi meniskusa
(
cornua
) su pri
č
vr
šć
eni
, pomo
ć
u jakih
fibroznih snopova na pred
nj
oj i zad
nj
oj me
đ
ukondilarnoj jami gor
nje površ
ine gole
nj
a
č
e.
3

Pred
nj
i rogov
i meniskusa spojeni su popre
č
nom vezom kolena. Telo meniskusa je na
popre
č
nom preseku prizmati
č
no
-
trouglastog obli
ka i s toga ima tri strane: gornj
u, spo
lj
a
šnj
u i
do
nj
u.

Gor
nj
a ili femoralna strana je lako izdub
lj
ena i na
nj
u nale
ž
e odgovaraju
ć
i kondil
but
ne kosti. Do
nj
a ili gole
nj
a
č
na strana meniskusa je ravna i nale
ž
e

na periferni deo
odgovaraju
ć
eg dela gole
nj
a
č
e. Spo
lj
a
š
nj
a ili obimna strana meniskusa, visoka 6
-

10
mm,
okrenuta je
č
auri zgloba (
capsula articularis
)
, za koju je intimno prir
asla.
Gor
nj
a i
do
nj
a
strana sastaju se unutra i grade unutra
šnj
u ili centralnu ivicu meniskusa, koja je o
štra
udublj
ena i okrenuta prema unutra
šnj
osti zgloba.
2


Uloga meniskusa je najpre ublažavanje opterećenja i potresa pri udaru zglobnih kondilarnih
površina jednu o dr
ugu. Građa meniskusa kao i njegova konfiguracija predstavljaju, u
pravom smislu, amortizujući disk.

1.

Meniskus je veoma značajan u stabilnosti zgloba. On podešava zglobne površine
jednu prema drugoj, sprečava njihovo kliženje, a time nadoknađuje nepodudarnos
t
reljefa zglobnih glačica. Takođe pomaže u stabilnosti pri rotatornim pokretima kolena,
naročito pri pokretu uvrtanja i opružanja zgloba.


Sl.2
: Meniskusi


9

2.

Meniskus pomaže raspoređivanju tananog sloja sinovijalne tečnosti preko površine
hrskavice i tako pomaže pravilnu ish
ranu površine oslonca.
2



Č
a
š
ica (Pate
l
la)


č
etvoroglavog mi
š
i
ć
a buta. Ona
svojom zglobnom povr
šinom nalež
e na
č
a
š
i
č
no po
lj
e
(facies patellaris)

butne kosti, ali samo
kada je koleno u fleksiji.

Č
a
š
ica kliza navi
š
e i nani
ž
e 5
-
6

cm i to joj olak
šavaju dve sluzne
kese, gornj
a i do
nj
a. Gor
nja sluzna kesa se spaja sa š
up
lj
inom zgloba kolena.

Patela je veoma
važna u funkciji ekstenzornog aparata zgloba kolena. Njena najvažnija uloga je povećanje
snage ekstenzije potkole
nice, a time i povećanje mehaničkih osobina tetive kvadricepsa zatim
pomaganje ishrane zglobne hrskavice butne kosti i zaštita kondila butne kosti od povrede.
Patela je najveća sezamoidna kost; središte okoštavanja obično se javlja u drugoj i trećoj
godini

života, ali se mo
že javiti sve do šeste godine. Česti su poremećaji okoš
tavanja i
javljaju s
e na
jčešće, kao tzv. patela bipartici
e.
Normalna čašica je trouglasta sa

vrhom
uperenim nadole. Na gor
nji pol pripaja se četiri ekstenzorna mišića buta, a sa vrha
polazi
patelarni ligament koji se pripaja na tuberkulu
mu

tibije. Zglobna površina je podeljena na
sedam faseta
.
2


Zglobna
š
uplj
ina (cavum
articula
r
e)

-


koja se nalazi i kod svih drugih zglobova. To je uzan
kapilarni hermeti
č
ki zatvoren prostor izme
đ
u zglo
bnih povr
šina i zglobne čaure. Ispunj
ena je
sinovijalnom te
čnošć
u
koja ,,podmazuje,, zglobne površine, omoguć
avaju
ći im lakš
e kli
ženje

pri pokretima, pored toga ima i nutritivnu ulogu (u ishrani zglo
b
nih hrskavica).
11


3.2.

Zglobne veze


Zglobna č
aura (capsula
articularis)
-

koja obla
ž
e sve naved
ene elemente ovog zgloba sa
spolj
nim fibroznim i unutra
šnj
im sinovijalnim slojem.
11


Fibrozna zglobna č
aura (
membrana fibrosa
)

povezuje zglobne delove sastavnih kostiju
zgloba i prostire se od do
nj
eg kraja butne kosti do

gor
nj
eg kraja gole
nj
a
č
e. Na pred
njoj strani
zglobna fibrozna č
aura je prekinuta i dopu
nj
ena
č
a
š
icom (
patel
l
om
). Zglobna
č
aura grani
či
zglobnu šuplj
inu

(cavum articulare)
.
6

Na do
nj
em kraju butne kosti fibrozna
č
aura se
pri
č
vr
šć
uje oko zglobne povr
šine kond
ila sa prednj
e strane na 1
-

1,5
cm
od ko
ndila

butne
kosti, a kod pred
nj
ih uglova kondila

se pribli
ž
ava zglobnoj hrskavici, zatim se na bo
čni
m
stranama kondila uda
lj
ava od hrskavice 1
-

1,5
cm,
ali se nalazi ispred epikondila, koje
ostav
lj
a ispred zgloba.
Na zad
nj
oj strani zgloba se ponovo pribli
ž
ava zglobnoj hrskavici
č
i u
me
đukondilarnu jamu i završ
ava se na
njenim bočnim zidovima meš
aju
ć
i svoja vla
kna sa
gornj
im pripojima u
kršt
enih

veza kolena (
ligg. cruciata
). Na gor
nj
em kraju gole
nj
a
č
e pripoji
č
aure kač
e se napred
na pred
njoj ivici prednj
e me
đ
ukondilarne jame, sa strane

na oko
5 mm

ispod perifern
e

ivice zglobnih

delova

č
a
š
ic
e
, pozadi na samoj zad
nj
oj ivici zglobnih povr
š
ina
gd
e se gubi u gole
nj
a
čnim pripojima zadnj
e unakrsne veze. Na
č
a
š
ici je pri
č
vr
šćena za boč
ne
ivice
č
a
š
ice uz
nj
enu hrskavicu. Na bo
č
nim stranama zgloba
,

zglobna
č
aura prirasta za
spo
lj
nu stranu meniskusa te je meniskusi dele na gor
nj
i ve
ći

meniskofemoralni de
o i do
nji
meniskogolenj
a
č
ni deo. Gra
đ
a fibrozne
č
aure u celini je tanka, labava
,

izgra
đ
ena od kru
ž
nih i
uzdu
ž
nih vlakana, a na mnogim mestima izbu
š
ena malim o
tvorima preko kojih se uspostavlj
a

10

veza izme
đ
u sinovijale zgloba i sluznih kesica,
na zadnj
oj stra
ni je jako debela i gradi preko
svakog kondila po jedan vrlo
č
vrst fibrozni list
-

kondilarnu
ljusku za č
iju zad
nj
u stranu
prija
nj
aju pripojna vlakna
m.gastrocnemiusa.
Unutra
šnj
a kondilarna
lj
uska je ta
nj
a i
probu
š
ena otvorom preko koga sinovija zgloba kom
unicira s
a sluznom kesom poluopnastog
miš
i
ć
a (
bursa musculi semimembranosi
). Spo
ljna kondilarna lj
uska je debela i ponekad
sadr
ž
i malu sezamoidnu kost
m.gastrocnemius
-
a
,
čije

ime je
Fabrela
.
2


Sinovijalna č
aura (
membrana synovialis
) ili sluzna zglobna kesa

obla
ž
e unutra
šnju stranu
fibrozne č
aure sve do
nj
e
nih pripoja, odakle ide na ko
š
tane delove zgloba, koje pokriva sve
do ivice zglobne hrskavice. Prelaze
ć
i sa
č
aure na kosti, gradi oko butne kosti i gole
nj
a
č
e po
jedan kru
ž
ni nabor ili sinus. U predelu butn
e kosti ovaj sin
u
s je dubok, a iznad
njega je
natč
a
š
i
č
na sluzna kesica (
bursa suprapatellaris
)
.
1
1



Masno jastu
č
e (corpus adiposum infrapatelare)


se nalazi izme
đ
u
č
a
š
i
č
ne veze i gole
nj
a
č
e.
Prilikom fleksije zgloba masno jastu
č
e ispu
nj
ava prazan prostor i
zme
đ
kvadricepsa, a prilikom ekstenzije ono iska
č
e bo
č
n
o od
čaš
i
č
ne veze.
2


Fibrozne veze
-

ligamenti
-


postoje intrakapsularni i ekstrakapsularni

ligamenti
.

Najva
ž
niji
intrakapsularni ligamenti su ukr
š
tene veze zgloba kolena (
ligg. cruc
iata genus
), ove veze
predstav
lj
aju zaostatak sagitalne pregrade koja povezuje me
đ
ukond
ilarnu jamu butne kosti sa
inter
kondilarnim po
lj
ima gole
nj
a
č
e. Postoji pred
nj
a i zad
nj
a ukr
š
tena veza.
11


Pred
nj
a ukr
š
tena veza (
lig. cruciatum anterius
) silazi od zadnj
eg dela spo
lj
nog kondila
femura koso napred i unutra i zavr
š
ava se u pred
nj
em me
đ
ukondilarnom po
lj
u gole
nj
a
č
e
(
area intercondilaris anterior
), izme
đ
u pred
nj
ih krajeva meniskusa.
2



Zad
nj
a ukr
š
tena veza (
lig. cruciatum posterius
) silazi od pred
nj
eg dela unu
tra
šnj
eg kondila
femura koso nazad i upo
lj
e i zavr
š
ava se u zad
nj
em me
đ
ukondilarnom po
lj
u gole
nj
a
č
e iza
zad
njih

krajeva meniskusa. Zad
nj
oj ukr
š
tenoj vezi prik
lj
u
č
uje se
č
esto nestalni fibrozni
snopi
ć

(
lig. meniscofemorale posterius
), koji polazi od zad
njeg

dela spolj
nog meniskusa.

Zadnji ukršteni ligament je veći i snažniji od prednjeg, u proseku 38 mm dug i 13 mm širok.
Sastoji se od manjeg, zadnjeg dela koji se zateže kada je koleno u ekstenziji, i većeg dela koji
je napred i zateže se u fleksiji. Ceo lig
ament leži unutar sopstv
enog sinovijalnog omotača i
ek
straartikularna je
struktura. U veoma je blis
kom kontaktu sa vasku
larnim strukturama
za
dnje kapsule što

omogućuje bolju ishranu i bol
je izglede za reparaciju
.
2


Ove veze se dvostruko ukrštaju, međ
usobno

i oko sv
oje ose, tako da svojim zatezan
j
em
obezbe
đ
uju stalan kontakt zglobnih povr
š
ina, a time
i stabilnost zgloba pri pokretima.


Ekstrakapsularni ligamenti poja
č
avaju zglobnu
čauru sa prednj
e, obe bo
č
ne i zad
nj
e strane.

Sa prednj
e strane je
ligamentum
patela
e.
Ova veza je ustvar
i zavr
šna tetiva čtvoroglavog
mišića
buta, poja
čana posebno č
a
š
i
č
no gole
nj
a
č
nim vlaknima. Pru
ž
a se od vrha
čaš
ice (
apex
patellae
) za koji je pri
č
vr
šć
ena svojim gor
njim širim krajem do srednj
eg i do
nj
eg dela
sred
njeg ispupčenj
a
tu
berositas tibiae.
Duga
č
ka je 5


6

cm
, široka u gornjem delu 3

cm
,

a u
do
nj
em
2

cm
. Zad
nja strana č
a
šič
ne veze je okrenuta prema zglobu

i

u odnosu je
:

gore sa
masnim jastu
č
etom zgloba, a dole sa pot
čaš
i
č
đ
u
čaš
i
č
ne ve
ze i gole
nj
a
č
e. Pred
nj
a strana
č
a
š
i
č
ne veze pokrivena je fascijom i ko
ž
om, a od

11

ko
ž
e
č
esto delimi
č
no odvojena potko
žnom podč
a
š
i
č
nom sluznom kesicom.

Č
a
š
i
č
na krilca
(
retinacula patellae
)

su dve trouglaste fibrozne ploč
ice

gotovo vodoravno pruž
ene od go
rnj
ih

delova bo
č
nih ivica
č
a
š
ice do odgovaraju
ć
ih epikondila butne kosti. Ova krilca su ustvari
bo
čna zadeblj
a
nj
a fibrozne
č
aure u koju su utkana, te im je duboka strana u neposrednom
dodiru sa sinovijom zgloba.

Njihova površ
na strana je pokrivena aponeu
roti
č
ni
m
produ
ž
etcima
četvoroglavog miš
i
ć
a buta od k
ojih je odvojena tankim slojem ć
elijskog tki
va.
O
va krilca ustvari predstavlj
aju nastavke
2



Bo
č
ne veze su spolj
na (
lig. collaterale fibulare
) i unutra
šnja

kolateralna ve
za

(
lig.
c
ollaterale
tibiale
).


Unutra
šnj
a bo
č
na veza

je
š
iroka vlaknasta traka sedefaste boje duga 10
-
12 cm

koja pojačava
zglobnu č
auru na unutra
šnj
oj strani kolena, svojim gor
nj
im krajem pri
č
vr
šć
ena je na
unutra
šnj
em epikondilu butne kosti, a do
nj
im kra
jem na gor
njem kraju unutrašnj
e strane i
unutra
šnj
e ivice gole
njač
e.


Spo
lj
a
šnj
a bo
č
na veza

poja
č
ava zglobnu
čauru sa spoljašnj
e strane. Gor
nj
im krajem
pri
č
vr
šć
ena je na spo
lj
a
šnjem epikondilu butne kosti, a donjim krajem na prednj
em spo
ljnj
em
delu gor
nj
e
g kraja li
šnj
a
č
e (
fibula
) ispred vrha li
šnj
a
č
ne glavice (
apex capituli
). Ima oblik
okrugle vrpce duge 5
-
6 cm
, a debele oko
4 mm
. Nj
en pravac je

neš
to uko
š
en nani
ž
e i nazad
.
Dok je unutra
šnj
a veza kao utkana u
č
auru, spolj
a
šnja je u celoj svojoj duž
ini ne
za
visna od
č
aure.
1
1


Zadnju

stranu zglobne
č
aure poja
č
avaju dve zatkolene veze, kosa (
lig. p
opliteum obliqum
) i
lu
č
na (
lig.popliteum arcuatum
).


Kosa veza potič
m.semimembranosusa,
pa se od golenj
a
č
e lepezasto pru
ža naviše i
upolj
e

i zavr
š
ava na
zad
nj
im
č
aurnim zadeb
lj
a
nj
ima spo
ljnj
eg kondila butne kosti.


Lu
čna veza počinje jednim jakim snopom na vrhu lišnjač
ne glavice, iza spo
lj
ne bo
č
ne veze.
Posle puta od
1 cm

deli se na dva kraka, spo
lj
a
šnj
i i unutra
šnj
i. Spo
ljn
i produ
ž
ava ushodni
pravac po
č
nog dela veze i pri
č
vr
šć
uje se na
č
auri spo
lj
a
šnj
eg kondila femura. Unutra
šnj
i ili
lu
č
ni krak ide navi
š
e i unutra pa se
njegov gornj
i
deo podvlač
i ispod
lig. popliteum obliqum
i
završava u fibroznom sloju čl
aure, a do
nj
i posuvra
ć
a nani
ž
e u vidu luka i zavr
š
ava na
gole
njač
i
v
.
2



12


PREDNJA STRANA


PREDNJA STRANA

ZADNJA STRANA ZADNJA STRANA


KOLENA

ISPOD PATELE


KOLENA PREKRIVENA
ČAUROM





SPOLJA
Š
NJA STRANA KOLENA UNUTRA
Š
NJA STRANA KOLENA
TIBIJA ODOZGO (GORE)



FEMUR ODOZDO (DOLE)


Sl. 3: Prikaz zgloba kolena sa svih

strana



13

3.3.

Sluzne kese


Oko zgloba kolena se nalazi velik
i broj sluznih kesica, neke od
nj
ih su potpuno nezavisne od
zgloba, a neke se produ
ž
uju u sinoviju zgloba i komuniciraj
u sa zglobnom š
up
lj
inom.
Ove
sluzne kese, postav
lj
ene su izme
đ
u
č
aure i ligamenata ili izme
đ
u ligamenata i mi
š
i
ć
a, te
imaju zadatak da olak
š
avaju
nj
ihove pokrete.
Usled stalnog trenj
a one su
č
esto sedi
š
te
zapa
lj
e
n
skih pr
ocesa i cisti
č
nih pro
š
irenj
a (
hygroma
), te imaju veliki patolo
š
ki zna
č
aj. Dele
se na
: pred
nj
e, bo
č
ne i zad
nj
e.


Predn
j
e sluzne kese se nalaze na pred
nj
oj strani kolena i to ispred, iznad i ispod
čaš
ice. Iznad
je
b
ursa suprapate
l
laris,
ispred je

bursa praep
atel
l
aris
, kojih imaju dve do tri
-

povr
š
na,
srednj
a i duboka, a najstalnija i najve
ć
a

među nj
ima je sred
nj
a, koja se nalazi u 95%
slu
č
ajeva, a kada je ispu
nj
ena dosti
ž
e veli
č
inu jajeta. Ispod su
burse infrapatelaris
imaju dve,
jedna je
površ
na
-

nestalna,

a druga duboka koja se nalazi izme
đ
u zad
nj
e strane do
nje
polovine č
a
š
i
č
ne veze i gole
nj
a
č
e
,

ve
ć

sam je napomenuo

u prethodnom tekstu uz opis
patelarnog ligamenta.
2


Boč
ne sluzne kese su
:

1. unutra
šnj
a
-

sluzna kesa mi
š
i
ć
a gu
šč
ije noge (
bursa anserina
) 2.
spo
lj
a
šnj
a
-

sluzna kesa izme
đ
u dvoglavog mi
š
i
ć
a buta i spo
lj
a
šnj
e bo
č
ne veze (
bursa
subtendinea m. bicipitis femoris inferior
).


Zadn
j
e sluzne kese kolena (
bursae mucosae regionis genu posteriori
)
č
ine zajedno grupu
sluznih kesica zatkolenog predela.
Me
đ
u

nj
ima su glavne
bursa m. sem
imemranosi et bursa
m. po
plitei.
1
1






















14

4.

KRVNI SUDOVI ZGLOBA KOLENA


Arterije zgloba kolena poti
č
u od butne arterije (
a. femoralis
), zatkolene arterije (
a. poplitea
) i
prednj
e gole
nj
a
č
ne arterije (
a. tibialis ante
rior
).


Od butne arterije kolenu dolaze: neposredno, nishodna arterija kolena (
a. genus descendens
),
svojom zglobnom granom (
ramus articularis
) i preko arterijske mre
ž
e kolena


nishodna
grana spo
ljašnj
e polukru
ž
ne butne arterije (
ramus descendens arteri
a
e circumflexae femoris
lateralis
) i nishodna grana treć
e probojne arterije (
ramus descendens a. perforans tertiae
).


Zatkolena arterija (
a. poplitea
) u ishrani kolena u
č
estvuje svojim zglobnim granama kojih
ima 5 (
arteriae genus superiores


lateralis et m
edialis, aa.
g
enus inferiores lateralis et
medialis, a. genus media
)
.

Prednj
a gole
nj
a
č
na arterija (
a. tibialis anterior
) u
č
estvuje u ishrani
kolena svojom pred
nj
om povratnom granom (
a. recurrens tibialis anterior
).


Mnogobrojne arterijske anastomoze grade
u nozi
č
itav sistem pomo
ć
nih krvnih sudova.
Fiziolo
š
ka vrednost ovih puteva naro
č
ito je velika kada
je jedan od glavnih puteva zapu
š
en ili
podvezan (povrede), oni tada ako su dobro razvijeni i neo
š
te
ć
eni uspostavl
j
aj
u krvotok i
osiguravaju ishranu u ugro
ž
e
nom delu (u ovom slu
č
aju koleno).
Polaze
ći od ovog
viš
estrukog izvora arterije name
nj
ene zglobu kolena okru
ž
uju

ga sa svih strana i grade oko
nj
ega arterijsku mre
ž
u kolena (
rete articulare genus
).


Vene zgloba kolena prate arterije i ulivaju se u zatkolenu

(
v. poplitea
) i butnu venu (
v.
femoralis
).
11























15

5.

NERVI ZGLOBA KOLENA


Zglob kolena o
živč
va
:

1. krsni
ž
iv
č
plexus sacralis
) preko velikog sedalnog
ž
ivca
(
nervus ischiadicus
) i
nj
egovih zavr
š
nih grana
-

golenj
a
č
nog i zajedni
č
ko
g li
šnj
a
čnog ž
ivca
(
nervus tibialis et nervus
peronaeus co
m
munis
) i 2.
u manjoj meri slabinski
ž
iv
č
plexus
lumbalis
), preko butnog
ž
ivca (
n. femoralis
) i
zapornog ž
ivca (
n.
obturatorius
).


Nervus ishiadicus


daje
za koleno gran
č
icu koja
se odvaj
a od ž
ivca za
kratku gl
avu dvoglavog
miš
i
ć
a buta (
m. b
iceps
femoris caput breve
) i
prati gor
nj
u spo
lj
a
šnj
u
arteriju kolena.


Nervus tibialis


daje
kolenu obi
č
no tri grane.
Jedna od ovih grana prati
sred
nj
u arteriju kolena i
o
ž
iv
čava zadnj
e fibrozne
formac
ije zgloba
. Ostale
dve prate
gornj
u i do
nj
u
unutra
šnju arteriju kolena
i ož
iv
č
avaju pred
nj
i i
unutra
šnji deo čaure i
unutrašnj
u bo
č
nu vezu.










Sl. 4:

krvni sudovi i nervi


Nervus peroneaeus communis


daje ko
lenu jednu granu koja prati gornju spoljašnj
u arteriju
kolena i o
ž
iv
čava zadnj
i i spo
lj
a
šnj
i deo zgloba, kao i spo
lj
nu bo
č
nu vezu.

Nervus

femoralis


oživč
ava koleno sa dve tanke grane. Jedna od ov
ih gran
č
ica poti
če od
ž
ivca unutra
šnjeg stegnog miš
i
ć
a, a druga od
nervu
-
s saphenus
-
a.
Ove dve gran
čice

iv
č
avaju pred
nj
i i unutra
šnj
i deo zgloba.

Nervus obturatorius



estvuje u o
ž
iv
č
ava
nj
u unutra
šnj
eg i zad
njeg dela zglobne č
aure.
1
1


16

6.

MIŠIĆI OD ZNAČAJA
ZA FUNKCIJU I

STABILNOST ZGLOBA
KOLENA


6.1.

M.
Quadriceps femoris


Četvoroglavi mišić buta je veoma snažan i voluminozan mišić, koji vrši ekstenziju u zglobu
kolena i pripada mišićima prednje grupe buta. Sastoji se, iz četiri mišića

: a) pravi mišić buta
(m.
rectus femoris), b) spoljašnji stegneni mišić (m. vastus lateralis), c) unutrašnji stegneni
mišić (m. vastus medialis), d) srednji stegneni mišić (m. vastus intermedius).
11


a)

M. rectus femoris je najpovršnija glava četvoroglavog mišića buta, nalazi se u sre
dini
prednje strane buta i svojim telom pokriva

delimično spoljašnji i unutrašnji stegneni
mišić. Svojim gorn
j

prednje d
onjoj
bedrenoj bodlji (spina il
iaca anterior inferior) i odbijenom tetivom na nastrešnici
acce
tabuluma (supercilium acetabuli). Svojom donjom tetivom, završava se na
prednjem delu baze čašice (basis patellae), pri čemu neka vlakna silaze prednjom
stranom čašice i ispod njenog vrh
a prelaze u čašičnu vezu (lig. p
atellae).


b)

M. vastus lateralis, spolja
šnji stegneni mišić, je najsnažnija glava četvoroglavog
mišića buta.
Pripaja se na spoljašnjoj grani trifurkacije hrapave linije (labium laterale
lineae asperae) i na spoljašnjoj međumišićnoj pregradi. Njegova vlakna, silaze koso
naniže i unutra, i završav
aju se na bazi i spoljašnjoj ivici čašice. Jedan broj tetivnih
vlakana silazeći duž spoljašnje iv
ice čašice ulazi u sastav lig. p
atellae, dok druga
vlakna silaze koso naniže i unutra i završavaju se na unutrašnjem kondilu golenjače.

ukrštaju se na prednjoj strani čaši
ce, u

vidu slova X, sa
vlaknima unutrašnjeg stegnenog mišića, koja su suprotnog smera.


c)

M. vastus medialis, unutrašnji stegneni mišić, nalazi se unutra od spoljašnjeg
stegnenog mišića, i pokriva unutrašnju stranu butne k
osti. Pripaja se na unutrašn
j
im
granama bifurkacije i trifurkacije hrapave linije, kao i na unutrašnjoj usni hrapave
linije (labium mediale lineae asperae). Završava se na bazi i unutrašnjoj ivici čašice.
Tetivna vlakna silazeći duž unutrašnje ivice čašice

ulaze u sastav čašične veze.
Ukrštena tetivna vlakna idu kos
o naniže i upolje, ukrštaju se s
a vlaknima spoljašnjeg
stegnenog mišića i završavaju na spoljašnjem kondilu golenjače.


d)

M. vastus intermedius, srednji stegneni mišić, pripaja

se na dve gornje tre
ćine prednje

i spoljašnje strane

b
utne kosti i na spoljašnjoj usni

završava se na bazi čašice, pozadi pripoja pravog butnog i stegnenog mišića (duboki
sloj), a delimično na zglobnoj čahuri zgloba kolena.
2



Od četiri snopa kv
adricepsa najznačajniji je m. vastus medialis. Svojom veoma snažnom
kontrakcijom izvodi poslednjih 10


15 stepeni ekstenzije kolena
,

a učestvuje u s
avlađivanju
otpora kroz ceo opseg

pokreta. Tih poslednjih 10

15 stepeni ekstenzije, zajedno sa pratećim
pok
retom uvrtanja prema unutrašnjoj rotaciji, su najvitalniji u celoj amplitudi. Ako se zbog
povrede ili kontrakture ne može izvoditi puna ekstenzija m. vastus medialis se brzo ªistopi©

17

selektivnom atrofijom. Smatra se da ovaj deo kvadricepsa prvi i najviše a
trofira, jer se u
filogenezi poslednji razvio. Taj mišić je ªključ kolena©, od koga najviše zavisi kvalitet
funkcije kvadricepsa.

Kvadriceps manje propada i brže se oporavlja ako se uporedo vežbaju
snaga i koordinacija
.
2

Stvarni završetak četvoroglavog miš
ića buta nije na bazi čašice, već njegova vlakna silaze
naniže, kod
vrha čašice, obrazuju pravu volu
minoznu završnu

tetivu ili čašičnu vezu (lig.
p
atellae). Veza je snažna i široka, dužine 5 do 6 cm, i pruža se od vrha čašice do golenjačnog
ispupčenja (tub
erositas tibiae).


Inervacija


oživčava ga grana butnog živca (n. femoralis), koji dolazi iz slabinskog živčanog
spelta (pl
e
xus lumbalis).


Dejstvo


Četvoroglavi mišić buta je opružač potkolenice prema butu (extensor). Po
završ
e
noj ekstenziji, ovaj miši
ć pregiba but prema karlici (fleksor) zahvaljujući karličnom
pripoju pravog butnog mišića.
11


6.2.

M.
Sartorius


Terzijski mišić, ima izgled duge i pljosnate trake koja polazi sa prednje


gornje bedrene
bodlje (spina iliaca anterior superior). Pruža

se koso, n
aniže i unutra, prednjom pa
unutrašnjom stranom buta, do iza zgloba kolena. Zatim savija napred i završava se na prednje


gornjem delu unutrašnje strane golenjače, unutra od golenjačnog ispupčenja. Na ovom
mestu, pored terzijsko
g

završavaju se i tetive po
lužilastog (m. semitendinosus) i unutrašnjeg
pravog mišića buta (m. gracilis).


Golenjačni pripoj ove grupe tetiva ima izgled guščije noge

(pes anserinus).

S
vojim gornjim
delom terzijski mišić (m . sartorius), u zajednici sa (m. adductor lo
ngus) i prepons
kom vezom
(lig. i
nguinale), ograničava butni trougao (trigonum femorale)
.


Inervacija


terzijski mišić oživčava butni živac (n. femoralis).


Dejstvo


m. sartorius je pregibač (fleksor) potkolenice u zglobu kolena i pregibač buta
prema karlici
u zglobu k
uka. On privodi i uvrć
e potkolenicu i postavlja nogu preko noge.
Pored toga

deluje kao spoljašnji rotator i slabi abductor buta.
11


6.3.

M. G
racilis


Vitki mišić ili unutrašnji pravi mišić buta ima izgled duge trake, koja polazi sa donje grane
preponske kosti,
u blizini simfize. Donji pripoj se nalazi na gornjem delu unutrašnje strane
golenjače i zajednički je sa terzijskim i polužilastim mišićem (pes anserinus). Inervisan je od
napornog živca (n. obturatorius), a deluje kao adductor buta i fleksor potkolenice.
1
1




18

6.4.

M. S
emimembranosus


Poluopnasti mišić se nalazi u unutrašnjem delu zadnjeg predela buta, unutra i ispred
polužilastog mišića. U gornjem delu nema mišićnih vlakana i predstavljen je tankom
aponeurozom od čega mu i potiče naziv. Mišić se gornjim krajem p
ripaja na spoljašnjoj
strani sedalne kvrge (tuber ischiadicum). Direktna tetiva mišića pripaja se na unutrašnjoj
strani unutrašnjeg kondila golenjače, a od nje
s
Odbijena tetiva se pripaja na horizontalnom žlebu unutra
šnjeg kondila golenjače (sulcus
čini zatkolenu kosu vezu (lig.
p
opliteum

obliqum) koja se završava na spoljašnjoj kondil
ar
noj ljusci čahure zgloba kolena.


Inervacija


poluopnastog mišića je od gra
ne velikog sedalnog živca (n. ischiadicus).


Dejstvo


poluopnasti mišić je fleksor potkolenice prema butu, a kada se ona završi deluje
kao ekstensor buta prema karlici. Kada je koleno flektirano, zajedno sa polužilastim, obrće
potkolenicu prema unutra.
11


6.5.

M. S
emitendinosus


Polazi sa zadnje strane sedalne kvrge (tuber ischiadicum) zajedničkom tetivom sa dugom
glavom dvoglavog mišića buta. Pošto prođe iza zgloba kolena nastavlja se tankom i
dugačkom tetivom idući napred i medijalno i završava se na gornjem
delu unutrašnje strane
golenjače,

ispod pripoja terzijskog i vitkog

mišić
a buta (guščija noga


pes anserinus). On
pokriva zadnju stranu poluopnastog mišića, a nalazi se unutra od dvoglavog mišića. U
donjem delu je žilast, bez mišićnih vlakana otkuda mu i
potiče naziv polužilasti mišić.


Inervacija


N. ischiadicus daje dve grane za inervaciju polužilastog mišića.


Dejstvo


fleksor potklenice, ekstenzor buta, unutrašnji rotator potkolenice.
11


6.6.

M. B
iceps femoris


Dvoglavi mišić buta, svojom

dugom glavom (ca
put longum m. b
icipitis femoris) pripaja se
zajedničkom tetivom sa m. semitendinosus na sedalnoj kvrzi karlične kosti (tuber
ishiadicum). Svojom kratkom glavom polazi od sredin
e međuprostora hrapave linje (li
nea
aspera). Obe glave su u gornjem delu razdvoj
ene dok se u donjem delu spajaju i obrazuju
završnu tetivu koja se pripaja na glavi lišnjače (caput fibu
l
ae). Jedan deo završne tetive ide
prema napred i unutra i završava se na condylus lateralis tibiae (golenjačni snop). Posmatran
u celini ovaj mišić zau
zima spoljašnji deo zadnje strane buta.


Zadnji mišići buta (m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus) razilaze se
svoijm donjim delovima i obrazuju gornje bočne zidove zatkolene jame (fossa poplitea) koja
sadrži zatkolene krvne sudove i ž
ivce.


Inervacija


n. ischiadicus koji daje živac za kratku i živac za dugu glavu bicepsa.


19

Dejstvo


fleksor potkolenice, ekstenzor buta prema karlici, spoljašnji rotator potkolenice.
11


6.7.

M. T
riceps surae


Troglavi mišić lista koji gradi list (sura) nalazi

se sa ostalim mišićima zadnje lože u posebnoj
koštano


fibroznoj loži. Ovu ložu grade zadnje strane fibulae i tibiae i membrana interossea
cruris, a takođe fascia cruris i septum intermusculare posterius cruris.


Troglavi mišić lista (m. triceps surae)
, s
astoji se iz lisnog mišića (m. s
oleus) i dvoglavog
mišića lista (m. gastrocnemius). M. soleus listoliki mišić, polazi sa zadnje strane gornjeg
okrajka fibulae, sa zadnje strane golenjače (linea m. solei) i sa tetivnog luka (arcus tendineus
m. solei), ko
ji je ra
zapet između koštanih pripoja.
M
. gastrocnemius, dvoglavi lisni mišić,
polazi svojom spoljašnjom i unutrašnjom glavom (caput mediale, sa kondila butne kosti

i sa
zadebljanog dela zglobne č
ahure zgloba kolena.


Oba mišića se spajaju i nastavlja
ju za
jedničkom petnom ili ahilo
calcaneus


Achillis), koja se završava na donjem delu zadnje strane calcaneus
-
a od koga je u
najjača i najveća tetiva č
ovečijeg tela.


Inervacija


n. tibiali
s golenjačni živac.


Dejstvo


m. tricepsurae je najjači plantarni fleksor stopala. Obara prednji deo stopala naniže
i podiže petu i celo telo na prste. On je i supinator stopala jer vrši adukciju i unutrašnju
rotaci
ju stopala. Gastrocnemiusi zbog pripoja na kondilima, deluju kao pomoćni pregibači
potkolenice prema butu.
11

6.8.

M. T
ensor fasicae late


Mišić zatezač butne fascije, ima gornji pripoj na spoljašnjoj usni bedrenog grebena (crista
iliaca) i spoljašnjoj strani pr
ednje


gornje bedrene bodlje kao i na samoj sedalnoj fasciji.
Mišić je kratak i mesnat samo u gornjoj trećini, i u visini velikog trohantera, nastavlja se
širokom i žilastom trakom, koja ulazi u sastav bedreno


golenjačnog snopa butne fascije
(tractus
iliotibialis fasciae latae). Tetiva ovog mišića završava se na spoljašnjoj golenjačnoj
kvrzi ili Žerdijevoj kvrzi (tuberculum tibiae).


Inervacija


n. gluteus superior.


Dejstvo


Ovaj mišić zateže lateralni deo butne fascije, a preko tractus iliotibialis
a deluje kao
pomoćni ekstenzor potkolenice. Deluje još kao fleksor, abd
uktor i unutrašnji rot
ator noge.
11






20

7.



Zglob kolena je pokretan dvoosovinski zglob. Zglobne povr
š
ine su elipsoi
dnog oblika pa je
rotacija moguć
a oko dve ose, tj u sagi
talnoj i transverzalnoj ravni.

U sagitalnoj ravni vr
š
e se
pokreti fleksije i ekstenzije potkolenice u odnosu na natkolenicu

koji se koriste jako
č
esto i
gotovo uvek u sva
kodnevnom kao i sportskom kretanj
u. U

transferzalnoj ravni vr
š
e se
pokreti
s
po
ljašnj
e
i unutra
šnj
e rotacije
, koji omogu
ć
avaju stopalu pokrete u stranu, a samim
tim i promene pravca kre
tanj
a celog tela.


Sagaitalna osa prolazi kroz oba epikondila butne kosti, maksimalan ugao ovih pokreta iznosi
od 140
-
150 stepeni.

Prilikom ekstenzije potkole
nice zategnute su kolateralne veze, zatkolene
veze i pred
nj
a ukr
štena veza koja svojim zatezanj
em vr
š
i spo
ljašnju

rotaciju potkolenice za
oko 5 stepeni i na taj na
čin fiksira zglob i obezbeđ
uje stabilnost.


Pri fleksiji kolena z
adnj
a strana potkolenice pri
bli
žava se zadnj
oj strani buta i
nale
že na nj
u
,
dalj
a fleksija od pomenutog ugla (140
-
150 stepeni) je onemogu
ć
ena zbog ograni
č
e
nj
a mekih
tkiva
, taj pokret vr
še pregibači zadnj
e lo
ž
e buta.


Prilikom fleksije se opuš
taj
u kolateralne veze i time omoguć
avaju

već
e

pokre
te unutra
šnj
e i
spo
lj
a
šnje rotacije. U stojeć
em stavu, kada je noga u ekstenziji, amplituda unutra
šnj
e rotaci
je
iznosi samo 5 stepeni, a spoljašnj
e 15
-
20 stepeni, a kada je koleno u fleksi
ji

unutra
šnj
a
rotacija ide do

amplitude od 10 stepeni, a
spoljašnja 40 stepeni š
to je kako sam ve
ć rekao
uslovlj
eno opu
š
ta
nj
em kolateralnih

veza u zglobu kolena.


Pokreti meniskusa


Iako
č
vrsto pripojeni svojim rogovima za gole
njaču

i sv
ojom obimnom ivicom za zglobnu
č
auru, oni su pokretni i prate svaki pokret s
avija
nja, opruž
a
nj
a i rotira
nj
a kolena, me
nj
aju
ć
i
pored svog polo
ž
aja i svoj oblik. Me
njanj
em svog polo
ž
aj
a i oblika meniskusi se
prilagođavaju polož
aju kondila butne kosti i podme
ć
u se uvek na onaj deo gole
nj
a
č
e koji
treba da podnese pritisak kondila. Za
vreme fleksije kondila
meniskusi

klize unazad
.

Z
a
vreme ekstenzije napred
.

Z
a vreme unutra
šnj
e rotacije

unutra
šnj
i meniskus ide nazad i
medialno, a lateralni napred i medialno.
Za vreme spo
lj
a
šnj
e rotacije, unutra
šnj
i menisku
s ide
napred i lateralno, a spo
lj
ni ide nazad i lateralno
.
2















21


Mi
š
i
ć
i koji vr
š
e pokrete u kolenu

:


Ekstenzija

:




m. quadriceps femoris

Fleksija

:



m. biceps femoris




m. semitendinosus




m. semimembrano
sus




m.
sartorius




m. gracilis




m. gastroknemius

Spo
ljašnj
a rotacija

:


m. biceps femoris

Unutrašnj
a rotacija

:



m. semitendinos
us



m. semimembranosus
















Sl. 5

: Mišići koji vrše pokret u kolenu




















22

8.

STABILIZATORI ZGLOBA KOLENA


Zglob kolena mora da održi potreban broj i amplitudu pokreta neophodnih za kretanje, a u
isto vreme mora da održi stabilnost i
čvrstoću kako bi podneo teret čitavog organizma.
Stabilnos
t

zglobova određena je stanj
em aktivnih i pasivnih stabilizatora zgloba.
Pasivnu
stabilnost odre
đ
uju zglobne povr
šine, zglobna č
aura, zglobne veze i pritisak koji nastaje u
zglobu pri delimi
č
nom raz
mica
nj
u zglobnih povr
š
i
na pod dejstvom spo
lja
šnj
ih sila.

Aktivna
stabilnost zgloba odre
đ
ena je delova
nj
em mi
š
i
ć
a.


Sadejstvom ova dva sistema mogu
ć
a je veoma slo
ž
ena aktivnost zgloba kolena, verovatno
jednog od najslo
ž
enijih i
najoptereć
enijih zglobova na
telu
čoveka. Eventualna traumatska

te
ć
e
nja zgloba uslovljavaju redovno pojač
a
nj
e stabilnosti, kako bi se izbegle mogu
ć
e
povrede.
Pri povredama, odre
đ
eni ligamenti i mi
š
i
ć
i mogu preuzimat
i uloge u stabilizaciji
zgloba.
2


Pasivni stabilizatori zgloba kole
na

:


1.

Stabilizatori koji kontroli
š
u nepr
irodno odvođ
e
nj
e u zglobu
kolena. Najuticajniji je
lig. collaterale mediale
. On je kako smo
to već

napomenuli srastao sa zglobnom
čaurom i bazom
unutrašnj
eg meniskusa i on je ligament koji predstav
lj
a prvu
stabilizac
ionu zonu unutra
šnj
eg dela zgloba. Dru
gu
stabilizacionu zonu predstavlj
aju
lig. cruciatum anterior et lig.
popliteum obliqum.
Tre
ć
a zona stabilizacije je
lig. cruciatum
posterius.
Kada je koleno savijeno (u fleksiji) glavni
stabilizatori su
lig. collatera
le mediale

i
lig. cruciatum anterior.






Sl.
6: Neprirodna


2.

Stabilizatori ko
j
i kontroli
š
u neprirodno privo
đenj
e u zglobu
kolena i lateralnu pasivnu stabilnost

su
:
lig. colaterale laterale
,
m. politeus
-
a.
Kada je koleno u fleksiji, glavni ligament
je opet :
lig. colaterale laterale
.


3.

Stabilizaciju prekomerne ekstenzije

ili hiperekstenzije

u zglobu
kole
na kontroliš
e
lig. cruciatum anterior

kao primarna linija, a
zad
nji deo č
aure sa
lig. cruciatum posterior
predstav
lj
a
sekundarnu liniju.






Sl. 7: Neprirodna

4.

Stabilizaci
ju kolena pri fleksiji kontroliš
e
lig. cruciatum posterior.



5.

Stabilizaciju savijenog kolena pri pokretu spoljne rotacije kontroliše
lig. collaterale
mediale
u prvoj liniji, a u drugoj
lig. cruciatum anterior
i posteromedi
alni ugao
zglobnih površina, a dopunsku stabilizaciju daje
m. popliteus
i

lig. collaterale
laterale.
Pri opruženom kolenu, stabilizatori su
lig. collaterale mediale
i
lig.
cruciatum anterior.


23

6.

Pasivnu stabilnost pri unutrašnjoj rotaciji potkolenice pri savijenom kolenu,
obezbeđuju

: obe ukrštene veze (
ligg. cruciatum anterior et posterior
), a dopunsku
stab
ilizaciju daju
lig. collaterale
m. popliteusa
i
tractus iliotibialis.
Kada je koleno ispruž
eno
lig. cruciatum anteri
o
r

je glavni stabilizator, a pomenuti
elementi dopunski.
2




Sl. 8:
Pasivni


stabilizatori

koji

S
l. 9:
Pasivni stabilizatori koji kontroli
š
u

kontroli
š
u pomeranje tibije u napred

pomeranje tibije u nazad i unutra
š
nju




i spolja
š
nju rotaciju:

lig. cruciatum


unutra
š
nju rotaciju: lig. cruciatum posterior

ante
rior, lig. colaterale mediale i lig.



i lig. colaterale laterale

cruciatum anterior


Aktivni stabilizatori zgloba kolena


mi
š
i
ć
i



N
a stabilnost u zglobu kolena miš
i
ći mogu uticati na dva
nač
ina

:

1)

kada radijalna komponenta deluje u pravcu zgloba i time
nedozvo
lj
ava razmica
nj
e zglobnih povr
š
ina
, tada mi
š
i
ći svojim
stalnim tonusom, izduž
iva
nj
em ili pasivnom insuficiencijom
stabi
liz
u
ju zglob
8

:

1.

Pri pokretu fleksije stabilnost obezbe
đ
uju
m. q
u
adriceps

i
m. tensor fasciae late.

2.


Pri pokretu ekstenzije i hiperekstenzije kolena, stab
ilnost
mu daju
m. biceps femoris, m. gastrocnemius,
a
dopu
nj
uju je
m. sartorius, m. semimembranosus
i

m.
semitendinosus.

3.

Stabilizatori pri prekomernom
valgumu (kada noge
imaju oblik slova X) kolena, su
m. sartorius, m.
Sl. 10: Aktivni stabilizatori
kolen
a koji kontrolišu
fleksiju: m. quadriceps i m.
t
ensor fasciae late


24

gracilis
i

m. semitendinosus.


1.


Stabi
lizator pri prekomernom varumu (kada noge imaju oblik slova O) kolena je
m.
tensor fascie late.

2.

Stabilizatori spo
lj
ne rotacije potkolenice su
m. q
u
adriceps, m. sartorius, m. gracilis,
m. semitendinosus, m. semimembranosus i m. popliteus.

3.

Stabilizatori
unutra
šnj
e rotacije kolena su

:
m. biceps femoris
i

m. tensor fascie late.

4.

Stabilizator prekomernog pomeranj
a tibijalnih k
omponenti zgloba u napred (prednj
a
fi
oka) su:
m. biceps femoris,

m. gastrocnemius, m. popliteus, m. sartorius, m.
gracilis, m.
semitendinosus
i

m. semimembranosus.

5.

S
tabilizatori prekomernih pomeranj
a tibijalnih komponenti zgloba u nazad (zad
nj
a
fi
oka) su

:
m. q
u
adriceps
i

m. tensor fascie late.
2









2)

kada radijaln
a komponenta deluje dislocirajuć
e (u suprotnom smeru od cen
t
ra rotacije u
zglobu) i uz agoniste po
č
i
nj
u izvesnom silom da deluju i antagonisti kako bi stabilizovali
zglob
-

miš
i
ć
na koaktivacija
.

U slu
č
aju kolena
,

ovakva pojava se jav
lj
a samo u prekomernoj
fleksiji >90stepeni. Kada se miš
i
ći zadnj
e lo
ž
e
,

tj
.

svi mišići pregibač
i potkolenice

kontrahuju
i kada ugao kolena
bude manji od

90 stepeni, radijal
na komponenta mi
š
i
ća pregibač
a
potkolenice

(
m. biceps femoris
i, m. semitendinosus, m. semimembranosus
, m. g
rac
ilis, m.
gastroc
nemius, m. sartorius
) deluje dislociraju
ć
e

na zglob kolena i aktivira se nj
ihov
antagonista
m.quadriceps
.
Sile nj
jednake po intenzitetu
, a razli
č
ite po smeru
.

Izvesno je da će se u
ovom sluč
aju
znatno

Sl. 11

:
aktivni stabilizatori
koji kontrolišu ekstenziju

: m.

b
iceps femoris, m.
g
astrocnemius i m. popliteus

Sl. 12

:
aktivni stabilizatori
spolj
a
ne rotacije kolena: m.
quadriceps, m. sartorius, m.
gracilis, m. semitendinosus,
m. semimembranosus i m.
popliteus

Sl. 13:
aktivni
stabilizatori unutrašnje
rotacije kolen
a: m.
biceps femoris i m.
tensor fasciae late


25

smanj
iti sila pregiba
č
a potkolenice, zarad stabilnosti zgloba.

O
d ugla u zglobu kuka
, tako
đe

zavisi kojom silom

ć
e mi
š
i
ći zadnj
e lo
ž
e delovati dislociraju
ć
e na potkolenicu, jer su svi
dvozglobni, a ukoliko su suve
š
e skra
ćeni neć
e mo
ć
i d
a razviju

veliku silu i obrnuto (sila
-
duž
ina).

Mišićna koaktivacija u kolenu se može javiti na primer, u fudbalu pri zama
hu
nogom za šut, tj kako sam ve
ć

napomenu
o
, uvek kada je ugao u kolenu manji od

90
stepeni.

Pri povredama, odre
đ
eni ligamenti i mi
š
i
ć
i

mogu preuzimati uloge u stabilizaciji zgloba.
Npr.
p
ri povredi prednjeg ukrštenog ligamenta, mišići fleksori u zglobu kolena preuzimaju
funkciju ili pri povredi zadnjeg ukrštenog ligamenta, kada

m.

qu
adriceps i

m.
tenzor fasci
a
e
late preuzimaju njegovu ul
ogu u stabilizaciji zgloba pri prekomernim fleksijama
.
8





































26

9.

P
REVENCIJA SPORTSKIH POVREDA


Uobičajeno tumačenje sportskih povreda kao nečeg što je deo igre ukazuje da se malo toga
može učiniti da se spreči njihova pojava i ozb
iljnost. Međutim, nedavno sprovedene studije
pokazuju da to nije istina. Ukoliko se posveti pažnja faktorima rizika koji dovode do sportskih
povreda, posebno među mladim sportistima, one se mogu smanjiti za 15 do 50%. To važi
kako za
akutne

tako i za povre
de vezane za
pretreniranost
(overuse).


Kada je u pitanju prevencija akutnih povr
eda situacija je prilično jasna, dok je prevencija
povreda pretreniranosti

mnogo kompleksnija
.
9

9.1.

PREVENCIJA AKUTNIH SPORTSKIH POVREDA


9.1.1

Predsezonske kondicione pripreme


Spo
rtis
ti bi tokom predsezone tre
balo da budu uključeni u program kon
dicionih priprema koji
se foku
sira na povećanje kardiovaskularn
e izdržljivosti, snage i fleksibilnosti. Kondicioni
program bi trebalo da uključi i za dati sport specifične vežbe da bi se sprečil
e povrede:
fudbaleri bi trebalo da se usredsrede

na vežbe za jačanje mišića i fl
eksibilnost prepona i nogu,
i po potrebi da sprovede poseban trenažni program za prethodne povrede.
12



-

predsezonski kondicioni program treninga, opšti kondicioni trening i vež
be specifične za
pojedine sportove

-

pravilno zagrevanje i hlađenje kao deo svakog takmičenja i treninga

-

obezbediti sigurne uslove za

odvijanje takmičenja

-

poboljšati

ekstremne temperaturne uslove



9.1.2.

Pravilno zagrevanje i hlađenje


Svima je poznat značaj pravi
lnog zagrevanja mišića i postepenog hlađenja posle treninga. Ova
dva segmenta treninga povećavaju učinak sportiste, pomažu njegovu psihološku pripremu

i
stabilnost, stvaraju zonu kon
fora za samu aktivnost i oslobađaju sportistu neprijatnih grčeva i
bolova
k
oji se mogu javiti kod naporn
ih aktivnosti. Međutim, najvažniji efekat zagrevanja i
hlađenja predstavlja u stvari prevencija sportskih povreda.


Do akutnih povreda najčešće dolazi kada su mišići, tetive i ligamenti “kruti” i “hladni”. Tkivo
koje nije “zag
rejano” poboljšanjem cir
kulacije i izduženo postepenim ra
stezanjem nedovoljno
je savitljivo. Zbog toga je izloženo većem riziku da se ošteti (iskida) tokom uobičajenih
uvrt
anja, okretanja i istezanja koji

prate sportsku aktivnost. Takođe, manje savitljivo
tkivo je
podložnije povredama zbog preopterećenja.


Još jedan razlog zbog koga se savetuje pravilna priprema za izvođenje sportske aktivnosti je
što vežbe zagrevanja poboljšavaju koordinaciju pokreta i smanjuju rizik od nezgoda poput
okliznuća, pada ili sa
plitanja, itd.
9



27

Pored toga, studije su pokazale da započinjanje zahtevne fizičke

aktivnosti (tj. iznenadne
naporn
e fizičke aktivnosti), bez prethodnog postepenog zagrevanja izlaže sp
ortistu riziku od
kardiovaskularn
obra priprema poboljšava i sportski
nastup.


Intenzitet i trajanje zagrevanja i hlađenja varira od sportiste do sportiste. Da bi se postiglo
optimalno povećanje telesne temperature i srčane frekvenćije sportisti koji je u dobroj
kondiciji potrebno je duže
i intenzivnije zagrevanje nego osobi koja je lošije kondicije.


Bez obzira na kondicioni nivo sportiste, svako vežbanje treba da uključi pet faza: (1)
razgibavanje (5 min
uta); (2) istezanje (5
-
10 minu
ta); (3) zagrevanje (5 minuta); (4) osnovna
sportska akt
ivnost; i (5) hlađenje i istezanje tokom hlađenja (10 minuta).


Tim čiji igrači imaju neobično mnogo akutnih povreda kao što su uganuća i istegnuća
verovatno ne pok
lanja dovoljno pažnje aktivnos
tima koje prethode ili

slede posle fizičke
aktivnosti
.
9


9.1.3.

Bezbe
donosne mere
za
izvođenje sportskih

aktivnosti
.


Sportske povrede će ređe nastati ukoliko se koriste odgovarajući uslovi za izvođenje sportske
aktivnosti. Na primer:

-

igralište na kome nema stakla, otpadaka, ulegnuća i na kojima su stubovi obloženi
zaštitni
m sunđerima
.

-

tereni za fudbal

bez potencijalno opasn

-

blatnjav i klizav teren (promene pravca)


9.1.4.

E
kstremne temperature


Bezbednost sportista
može biti pod direktnim uticajem klimatskih uslova za vreme sportskog
nastupa. Aklimatizacija
na toplotu i hladnoću kao i na nadmorsku visinu su procesi na koje se
može uticati odgovarajućim planom treninga i njegovom postepenom progresijom u
odgovarajućim uslovima spoljašnje sredine.


Sportisti koji vežbaju napolju u toplim i vlažnim uslovima ili
u hladnim

i

vlažnim uslovima
mogu patiti od niza različitih simptoma (oboljenja). Povrede koje su vezane za ekstremne
spoljašnje temperature, suviše visoke ili suviš
e niske
.
U
fudbalu ozbiljne

povrede nastaju
zbog nemogućnosti organizma da spreči pregrevan
je. Do povećenja temperature dolazi zato
što telo stvara toplotu mnogo brže nego što može da je odaje.
U
fudbalu se nekad, u zavisnosti
i od pozicije koja se igra u timu, pretrči i preko

10
. H
ipertermija se javlja u
kombinaciji sa zamorom koji j
e posledica toplote, a čak i ako je vreme hladnije može doći do
pojave vrtoglavice i gubitka svesti.
Po
toplom vremenu uobičajeni su problemi vezani za
pr
egrevanje organizma. Ako se trenira i takmiči

po hladnijem vremenu, posebno ako je vlažno

postoji opasnost od hipotermije.


Promene telesne temperature sportis
ta zavise od temperature vazdu
ha, vlažnosti, strujanja
vazduha i garderobe koju imaju na sebi.
9


28

9.1.5.

Pregrevanje (hipertermija)


Za vreme intenzivnog vežbanja mišići proizvode 15 do 20 puta v
iše toplote nego u mirovanju.
Ovo povećano stvaranje toplote može brzo da poveća te
lesnu temperaturu. Mozak registru
je
rast temperature i centar za termoregulaciju utiče na povećanje protoka krvi kroz kožu i
pojačano znojenje. Isparavanjem znoja površina k
ože se rashlađuje. Ukoliko ovaj mehanizam
termoregulacije ne funkcioniše adekvatno dolazi do pregrevanja. Do pregrevanja dolazi kada
telesna temperatura poraste iznad 40°C.


Za vreme dugih treninga i takmičenja količina tečnosti izgubljena znojenjem može b
iti velika
pa to utiče na značajan gubitak telesne težine. Ovaj gubitak direktno zavisi od količine
tečnosti koju je sportista izgubio i može iznositi 6 do 10 % ukupne telesne mase. Gubitak
tečnosti se u medicini zove dehidracija. Teška dehidracija će uzro
kovati redukciju znojnog
kapaciteta sportiste i dodatno povećati opasnost od pregrevanja što može dovesti do toplotnog
udara, iscrpljenosti toplotom i mišićnih grčeva. Deca su posebno izložena riziku od
pregrevanja i hlađenja i zbog toga treba da budu pažl
jivo praćena za vreme treninga i
takmičenja po toplom vremenu.


Pravilno odevanje u skladu sa vremenskim prilikama može da smanji rizik od pregrevanja.
Očigledno je da odgovarajuća odeća kada je napolju toplo može da pomogne rashlađivanju
tela. Tako

npr. p
amučna garde
roba svetlih boja je mnogo bolja od odeće napravljene od
sintetičkih materijala tamnih boja.


Unošenje veće količine tečnosti, posebno hladne vode, smanjuje rizik od dehidracije za vreme
fizičke aktivnosti. Nekada se može desiti da se za vreme
kraćeg treninga organizam sportiste
zagreje bez vidljivog gubitka težine. Zbog toga sportisti treba u svakom trenutku da budu
svesni problema koji mogu biti izazvani toplotnim stresom. Sportisti treba da izbegavaju
napitke koji sadrže veće količine šećera
neposredno pre i za vreme vežbanja. Mnoga pića
namenjena sportistima sadrže velike koncentracije glukoze koja odlaže apsorpciju vode u
organizmu. Takođe, obogaćivanje elektrolitima napitaka namenjenih sportistima nije
neophodno jer se znojem ne gube velike

količine elektrolita ako vežbanje ili takmičenje ne
traje predugo. Većina

elektrolita i glukoza se može nadoknaditi kvalitetnim obrokom posle
vežbanja. Za sportiste koji vol
e ukus sportskih napitaka preporu
čuje se da ih razblaže vodom
u odnosu 1:1.


Sport
isti koji imaju učestale jake treninge, posebno u uslovima ekstremno visokih
temperatura, treba da vode računa da njihova ishrana sadrži dovoljno soli, kalijuma i
kalcijuma. Natrijum, kalijum i kalcijum su tri minerala koja se najviše gu
be znojenjem.
Međut
im, ne preporu
čuje se uzimanje tableta soli. One se teško vare, što rezultira time da
elektroliti ne dolaze u sistem tamo gde su potrebni. Tablete takođe mogu da poremete
hemijski i elekrolitni balans organizma. Nikada ne treba koristiti alkohol za nadokna
du
tečnosti.

Sportisti koji vežbaju u izuzetno toplim klimatskim uslovima treba da izbegavaju
vežbanje napolju kada je sunce najjače. Najbolje je da treniraju rano ujutru ili tokom večeri.
T
akođe, treba da izbegavaju naporn
o vežbanje kada je vlažnost velik
a.
9




29

9.1.6.

Hipotermi
ja


Do hipotermije dolazi kada telo gubi toplotu brže nego što može da je stvori. Čak i kada je
umereno hladno ukoliko
fudbaler
uspori svoj ritam i/ili

se vremenski uslovi u toku utakmice
ili treninga

izmene, može doći do pada temperature te
la. Snižavanje telesne temperatur
e je
često kod neiskusnih fudbalera koji često rade vežbe

sporije

(rad na tehnici) i

sa manjim
intenzitetom
i kako usporavaju, posebno ako je vreme hladno, vlažno i vetrovito, tako dolazi
do iznenadnog pada telesne temperat
ure. Prvi simptomi hipotermije su drhtavica, lažni osećaj
dobrog zdravlja i pojava intoksikacije. Drhtanje prestaje kako temperatura nastavlja da pada,
zatim se mogu javiti pospanost i mišićna slabost praćeni dezorijentacijom
, halucinacijama i
često ratobo
rn
im držanjem, a na

kraju može se desiti da
izgubi svest i umre.


Povrede izazvane sniženom temperaturom mogu biti sprečene upotrebom odgovarajuće
zaštitne odeće. Pravilno odeven sportista može da podnese šir
ok spektar različitih
temperaturn
ih uslova. Po h
ladnom vremenu neadekvatna odeća neće obezb
editi zaštitu
neophodnu da fudbaler

zadrž
i toplotu posebno pred kraj aktivnosti

kada se korak uspori a telo
proizvodi manje toplote nego što je dovoljno za održavanje telesne temperature. Kada je
hladno odeća treb
a da bude višeslojna, od prirodnih materijala poput pamuka.
9


Veštački materijali (polipropileni) mogu da se nose uz telo, a preko njih se mogu nositi
materijali koji štite od vet
ra
. Kako se sportista zagreva, odeća treba da se lako odstrani kako
bi znoj m
ogao da ispar
ava sa tela. Naravno, kada fudbaler na treningu

uspori odeća može
ponovo da se obuče i da se tako sačuva toplota. Odeća koja je iz više slojeva omogućava da
sportista odstrani neki sloj kada se ugreje. Slojevita odeća koja ne steže sprečava da

se znoj
zaledi na površini tela.


S obzirom da se velika količina toplote gubi preko poglavine, u uslovima hladnoće ne treba
zaboraviti odgovarajuću zaštitu za glavu. Kada je izuzetno hladno treba posebno zaštititi lice,
nos i uši jer se tu najčešće pojav
ljuju promrzline. Kada su uslovi vlažni treba koristiti odeću
koja štiti od vlage.


Kada je vreme sveže ili hladno savetuje se da sportista tokom zagrevanja nosi trenerku. To
pomaže održavanje toplote mišića, ligamenata i tetiva, koje postaju savitljivije
i na taj način
se
smanjuje
opasnost kako od akutnih, tako i od povreda koje prate pretreniranost.



9.1.7.

Odgovarajuća zaštitna oprema


Zaštitna oprema se preporučuje za mnoge sportove kako bi se sprečile i ublažile povrede.
Korišćenje te opreme obično preporuču
ju zdravstveni radnici, a do toga se došlo ispitivanjem
koje identifikuje rizik od povrede za svaki sport posebno ili za rekreativne aktivnosti.
Korišćenje zaštitne opreme može biti propisano od strane vlade, medicinskih organizacija
kao i sportskih organi
,

a cilj je da se spreče i izbegnu povrede,
posebno one sa katastrofalnim posledicama. Trener i klupski lekar treba da vode računa da
sportisti koriste zaštitnu opremu zavisno od sporta kojim se bave i to u odgovarajućim
veličinama.
9



30

U fudbalu je pravilima propisano nošenje kostobrana koje štite potkolenice sportista od čestih
udara po njima. Za kolena ne postoji propisano pravilo ili neka posebna zaštita od
povređivanja, vezana za opremu, izuzev stavljanja elastičnih zavoja
i

sličn
ih pomoćnih
sredstava za stabilizaciju kolena.


9.2.

(OVERUSE)


Faktori rizika za pojavu povreda koje su p
osledica pretreniranosti
mogu biti
endogeni
i
egzogeni.
Endogeni faktori obuhvataju prethodne povrede, loš
u kondiciju,

anatomske
anomalije, neravnom
e
rn
u snagu mišića, nutritivne faktore i rast (kada su

deca u pitanju).
Egzogeni fak
tori su korišćenje neadekvatne obuće, greške tokom treniranja kao što je
neadekvatna struktura treninga i nepravilnosti

i prekidi u pojačavanju intenziteta, trajanja ili
učestalosti treninga.



Identifikovanje faktora rizika je ključ prevencije sportskih povreda ali, takođe, i efikasne
dijagnoze, terapije i rehabilitacije. Pomenuti faktori često mogu da objasne zašto se ko
d nekih
sportista češće nego kod drugih jav
ljaju povrede vezane za prekomern
o treniranje. Najčešći
uzroci leže
u prethodnim povredama, lošoj kondiciji, mišićnim disbalansima, anatomskim
anomalijama i greškama tokom treninga.


Za pojavu povreda koje su posl
edica pre
treniranosti najčešće je odgovorn
o dva i više faktora.
Na primer: sportista naglo povećava intenzitet treninga
,

a nosi stare i iznošene patike i
podloga na kojoj trenira je tvrda zbog klimatskih uslova npr. nedostatka padavina.
9



9.2.1.

Endogeni (unutra
šnji) faktori rizika

9.2.1.1.

Prethodne povrede


Najpouzdaniji podatak za predviđanje sports
ke povrede je podatak o pretho
dnim povredama.
Kod većine sportista povrede se ponavljaju, što je u vezi sa terapijom povreda, a posebno sa
rehabilitacijom. Sve dok se ne spr
ovede rehabilitacija, tkivo oslabljeno povredom ne može u
potpunosti vratiti svoju snagu, što ponovo stvara rizik od povreda.


Odgovarajuća rehabilitacija može da prekine začarani krug povređivanja ali samo ukoliko
program rehabilitacije vrati punu funkcij
u, a ne samo oslobodi od subjektivnih simptoma.
Rehabilitacija
povređenog sportiste
mora da se
odvija po planiranom programu.
9

9.2.1.2.

Loša kondicija


Kondiciono nepripremljeni sportisti se češće povređuju nego oni koji su u dobroj kondiciji.
Studije su pokazale d
a se većina povreda dešava na početku sezone kada su sportisti
nepripremljeni. Ovaj faktor rizika se odnosi i na povrede zbog pretreniranosti jer
nepripremljen organizam nije u stanju da adekvatno odgovori na ponavljani stres izazvan
izabranom sportskom ak
tivnošću. Veoma je važno da sportisti ne pribegnu intenzivnoj
aktivnosti odmah posle dužeg perioda odmaranja (npr. početak fudbalske sezone posle letnjeg

31

odmora). Treneri treba da osmisle i sprovedu programe za održavanje mišićne snage

i
fleksibilnosti
tok
om perioda odmora. P
rogramom
treba da budu
obuhvaćene

regije koje su
bile povređene.


Takođe, treba voditi računa da biti fizički pripremljen za jedan sport ne znači automatski da je
sportista spreman i za druge vidove aktivnosti
. Na primer, fudbaler

neće
bit
i pripremljen za
plivanje i obr
nuto. Zbog toga je važno da se vežbanjem poboljšava kondicija i
uvode
postepeni treninzi kojima će se omogućiti prebacivanje sportiste sa jednog na drugi sport.
9


9.2.1.3.

Mišićni
disbalan
s


Disbalansi među grupama mišića koji učes
tvuju u zajedničkom radu su

česti kod sportista
.
Mišićni disbalansi mogu biti uzrokovani asimetričnom upotrebom mišića što je vezano za
s
pecifične zahteve nekog sporta.


Sportisti adolescenti mogu imati mi
šićne disbalanse koji su posle
dica procesa rasta. Z
a vreme
adolescencije lateralni mišići prednje lože bedra imaju tendenciju da postanu jači dok mišići
srednje lože ostaju slabiji. Pomenuti mišićni disbalansi se uglavnom viđaju u donjem delu
leđa i nogama.


Posledice mišićnog disbalansa su trojake. Prvo,
disbalans može oštetiti tkivo u matičnim
tkivima; drugo, određeni delovi tela time mogu biti izbačeni iz funkcije i treće, to utiče na
pravilno stupanje stopalom. Sve tri posledice disbalansa mogu, s druge strane, dovesti do
povreda izazvanih preopterećiva
njem mišića.
9

-

Oštećenja izazv
ana mišićnim disbal
ansom


Kruti (zategnuti) mišići mogu biti uzrok različitih povreda vezanih za pretreni
ranost mišića
.
Preterana zategnutost mišića smeštenih na spoljašnjoj strani noge, posebno iliotibijalnog
mišića, može izaz
vati pritisak na spoljašnji deo kuka i kolena što može dovesti do pojave
trohanteričnog burzitisa
i
sindroma trenja iliotibialne trake
tj. trkačkog kolena.

-

Probl
emi

sa držanj
em tel
a izazvani mišićnim disbal
ansom


Najčešće ugrožene regije su leđa i koleno.


Bol u donjem delu leđa je čest kod sportista i izavan je krutim mišićima prednje strane kuka
(psoas) i zadnje strane butine (zadnja loža natkolenice) nasuprot abdominalnim mišićima i
mišićima prednje strane butine (kvadriceps). Uzroci bola mogu biti slab
i paravertebralni
mišići. Ovi mišićni disbalansi mogu biti uzrok lumbalne lordoze, kod koje postoji izražena
krivina od napred prema nazad u donjem delu kičme. Ovaj posturalni problem može biti
uzrok povreda preopterećenja donjeg
dela leđa, kao što je disk
us hernija ili spondilo
za.


Patelofemoralni bol je drugi čest problem kod sportista pogotovo onih čija se aktivnost bazira
na trčanju
. Najčešće je u pitanju patelo
femoralni bolni sindrom koji je uzrokovan neulaženjem
patele u trohleu, prednji žleb femura.
Mnogi faktori mogu uticati na

disbalans sila koje
opterećuju p
atelu i rezultuju bolom, uključ
u
j
ći anatomske

faktore i mišićni disbalans.

32

Patelofemoralni bol je često izazvan disbalansom mišića lokalizovanih na unutrašnjoj i
spoljašnjoj strani kvadricepsa (
vastus medialis i vastus lateralis). Zbog toga se pojavljuje
tendencija ka lateralnom povlačenju i postavljanju patele u trohlearni žljeb. Disbalans se
obično može korigovati, a bol nestati, ukoliko se na vreme počne sa adekvatnim vežbama da
se ojača vastu
s medialis i istegne vastus lateralis.
9


-

Probl
emi s
a hodom izazvani mišićnim disbal
ansom


Treći problem se odnosi na efekte mišićnog disbalansa na biomehaniku trčanja što utiče na
sve sportiste čija se aktivnost bazira na trčanju.


Trčanje izaziva zategnut
ost

određenih regija, uglavnom m.ps
oasa na prednjoj strani kuka,
mišića zadnje strane buta, gastrosoleusa i Ahilove tetive na podkolenici.
9


9.2.1.4.

Anatomske anomalije


Anatomske anomalije stvaraju dodatni napor za strukture koje okružuju aktivirane mišiće i to
je jedan od najčešćih uzroka zbog koga neki sportisti stalno doživljavaju povrede zbog
pretreniranosti. U svakodnevnim aktivnostima ove anomalije ne izazivaju probleme, a do
povreda može doći kada neka regija trpi ponavljani stres. Najčešća anatomska anoma
lija
donjih ekstremiteta su ravni tabani, stopala koja se uvrću ka unutra za
vreme trčanja,
naglašeni plantarn
i lukovi, X ili 0 noge, femoralna anteverzija.




Sl. 14: Normalno i izdubljeno stopalo

Ravni
tabani/st
opal
a koja se okreću unutra za vreme trčanja (pes pianus)
.

Neke osobe imaju
prirodno ravne tabane koji se izrazito okreću (pronacija) ka unutra za vreme
trčanja.
Normalni
pokreti tokom trčanja podrazumevaju i malu pronaciju do koje dolazi svakim korakom.


Preterana pronacija, međutim, može biti štetna jer
uzrokuje
ponavljano izlaganje stresu
donjeg dela noge i može dovesti do
povrede
zbog preopterećenja. Zbog toga se, kao najčešća
povreda
preopterećenja
povezana sa ravnim tabanima i stopalima koja se izrazi
to uvrću ka
unutra, jav
ljaju stres frakture i posteri
o
rn
i tibijalni tendinitis.


Spušten svod stopala i pronacija ne izazivaju samo probleme na stopalu nego utiču na cele
donje ekstremitete, uključujući kolena i kukove, jer oba stanja dovode do unutrašnje
rotacije
nogu.
9






33

Drugi problemi donjih ekstremiteta, za koje se smatra da su delimično posledica ravnih tabana
i p
ronacije, su sindrom kompartma
na, patelofemoralni bolni sindrom kolena i trohanterični
burzitis kuka.

Visok tabanski svod (pes cavus)

čini
stopalo nesavitljivim,
a rigidnost čini sportistu
predisponiranim za povrede. Nefleksibilnost stopala u stvari utiče na prenošenje sile i
opterećenja na podkolenice.


Zbog toga sportisti sa ovakvim anomalijama često imaju stres frakture stopal
a, podkolenic
a,
karlice, plantarn


Osoba sa visokim svodom može dobiti čekićast prst
, engl. “hammer toe”, kada je d
ru
gi prst
deformisan i ne može da se ispravi.


Visok luk uzro
kuje da se palac podvlači pod dru
gi prst za vreme trča
nja i da se stvori
“hammer toe”.
9


9.2.1.4.1.

X noge (genu val
gum)



upolje veći od 7
-
8 stepeni. Ovaj deformitet može biti urođen ili stečen. Kada je urođen,
uzrokovan je nasle
dnom displazijom. Stečeni valgum može da bude posledica povrede
(razgradnje distalnog okrajka butne kosti), koštanih obolenja (npr. rahitis) i
neuromuskularnih obolenja. Sva o
va oštećenja dovode do disprporc
ije u rastu kondila,
medijalni kondil raste brže
od lateralnog. Postoji i podvrsta


genu valgum adolescenti
um,
koji se viđa kod dečaka pred pubertet, a uzrokovan je hormonskim disbalansom.


Noge u obliku slova X stvaraju velike probleme za zglobove kolena. Zbog velikog ugla pod
kojim se sreću natkolenic
a i potkolenica
,

telesna težina opterećuje unutrašnju stranu kolena.
Ugao veći od 10° kod muškaraca i 15° kod žena utiče na pojavu predispozicije za probleme sa
kolenima ako se on ili ona posvete sportskim programima koji uključuju dosta trčanja. X noge
su

čest uzrok
patelofemoralnog bolnog sindroma
i najčešća je dijagnoza koja se sreće u
sportskim klinikama.
9


9.2.1.4.2.

O noge (genu varum)


Uzroci i mehanizam nastanka su isti kao i

k
od genu valguma, samo što ovde medijalni kondil
zaostaje u rastenju.

Ugao koji sklapa vrat femura sa njegovim telom utiče na smer
opterećenja, a time i na položaj zgloba kolena. Prosečna vrednost ugla je 120
-
130 stepeni, a
svako odstupanje doprinosi valg
umu, odnosno varumu kolena.


Predstavljaju anatomsku anomaliju suprotnu X nogama. Noge se krive upolje, a opterećenje
telesnom težinom je na spoljašnjoj strani kolena. Sportisti koji imaju O noge su izloženi
riziku od ponavljanih povreda spoljašnjeg dela k
olena i od sindroma trenja iliotibijalne trake
(trkačko koleno). Iliotibijalna traka (debeli sloj tkiva koje se proteže spoljašnjom stranom

34

noge od kuka do ispod kolena) mora da se rastegne za vreme trčanja što stvara opterećenje na
donjem pripoju. Ipak, t
reba da se ima u vidu da veliki broj sportista sa ovom anomalijom
nema probleme pri trčanju.
9



VALGUM VARUM UGAO IZME
Đ
U VRATA I TELA FEMURA


Sl. 15: X i O deformiteti i njihova veza sa uglom između vrata natkoleni
ce i tela natkolenice


9.2.1.4.3.

Genu recurvatum


hiperekstenzija


sa potkolenicom ugao otvoren put

napred. Ređe
je stečen, a češće posledica raznih koštano
-
zglobnih ili neuro
-
muskularnih obolenja.
9



9.2.1.4.4.

Genu flexum


Deformi
Najčešće je ovo stečeni deformitet uzrokovan artritisom. Hirurška intervencija je
neophodna.
9



9.2.1.4.5.

Femoralna anteverzija



Skoro svako od nas već na rođenju ima prednju rotaciju

vrata femura u odnosu na njegov
distalni deo. Stepen rotacije ima tendenciju da se smanjuje tokom rasta i sazrevanja. Međutim,
u nekim slučajevima anteverzija je na početku bila suviše velika ili se njen ugao nije smanjio
rastom. Zbog toga je, dok osoba s
toji pravo obema nogama na zemlji, ceo femur rotiran ka
unutra.


Kombinovan sa

kompenzat
o
rn
om spoljašnjom tibijalnom torzijom, ovaj poremećaj dovodi do
lateralnog uvrtanja u patelofemoralnom žljebu i to utiče na pojavu patelofemoralnog bola.


Zbog toga se
često javljaju sportske povrede vezane za pretreniranost. Kombinacija femoralne
anteverzije, genu valgum, ekstern
e tibialne torzije i ravnih tabana zajedno čine “miserable
malalignment sindrom”
.
9


35

9.2.1.4.6.

Nejednaka dužina nogu



Ova anomalija se sreće relativno čes
to. Problem je posebno izražen za nogu koja je duža. Na
primer, zbog iliotibijalne trake koja se rasteže na dužoj distanci, postoji
mogućnost
stvaranja
zapaljenskog procesa tkiva spoljašnje strane kolena.
Takođe,
osoba koja ima jednu nogu dužu
prilikom trč
anja krivi kičmu što može izazv
ati oštećenje na konkavnoj stra
n
i

kičme.
9


9.2.1.5.

Nutriti
vni faktori


Odnos između tri međusobno povezana stanja

-

poremećaj unošenja hrane, neredovnost
menstrualnog ciklusa i stres frakture
-

poznat je pod nazivom “ženska atletska
trijada”.


Poremećaji vezani za ishranu se češće javljaju kod sportistkinja nego kod žena koje se ne bave
sportom. Neredovna ishrana kombinovana sa intenzivnom fizičkom aktivnošću može dovesti
do smanjenja procenta telesnih masti ispod nivoa neophodnog za

normalni menstrualni ciklus.
Kada prestane menstruacija (
amenoreja) ili postane neregularn
a (oligomenoreja) žena gubi i
estrogen koji je neophodan za obnavljanje kostiju, koje se u fiziološkim uslovima obavlja
kontinuirano. Zbog toga se javlja prevremena
osteoporoza, kosti su mekše i krte, što je
predispozicija za pojavu stres fraktura. Među sportistkin
jama koje imaju neredovne
menstru
acije utrost
ru
čena je pojava stres fraktura.
9


9.2.1.6.

Faktori rasta


Do nedavno povrede zbog pretreniranosti mogle su da se vide s
amo kod odraslih sportista,
kako onih vrhunskih koji mnogo treniraju, tako i kod vikend
-
sportista koji su neaktivni tokom
cele nedelj
e, a zatim nedeljom igraju fudbal

satima. Lekari smatraju da jaki treninzi
predstavljaju opterećenje za kosti, mišiće, teti
ve i ligamente i to dovodi do povreda zbog
preopterećenja. Međutim, deca sportisti sve češće imaju jake i ozbiljne treninge i utvrđeno je
da su više nego odrasli izloženi riziku od povreda zbog pretreniranosti.


Kada su u pitanju povrede pretreniranosti, d
eca se povređuju više nego odrasli zbog procesa
rasta koji ih čini osetljivijim (prisustvo hrskavičave linije rasta i sam proc
es rasta kostiju).
Sportski pedagog

koji je odgovoran za decu
-
sportiste mora da bude svestan specifičnosti koje
prate ovaj period.

Zone rasta


Zone rasta na kostima su kod dece smeštene u vidu ploča pri krajevima dugih kostiju, zatim
na zglobnim površinama (zglobna hrskavica) i na

Hrskavice
rasta su prisutne sve dok traje ovaj proces i podložne su povr
edama zbog ponavljanih
mikrotrauma, posebno one na zglobnim površinama. Oštećenje zone rasta može imati ozbiljne
posledice na kasniji život.

Proces rasta



Njegova uloga je manje uočljiva kod ponavljanih povreda nego što je slučaj sa zonama rasta.
Tokom po
slednje

decenije stručnjaci su uložili mnogo vremena i napora u istraživanje i

36

razumevanje procesa rasta pokušavajući da sagledaju na koji način on utiče na pojavu
sportskih povreda.
9


Stručnjaci su otkrili da ključ te veze predstavlja zategnutost i čvrsti
na mišića i tetiva koje
rastu. Naime, mišići i tetive ne rastu istim tempom kao kosti i zbog toga moraju da se istežu.
Tokom adolescencije dešava se da dete poraste i do dva centimetra u vis
,

a mišići i tetive ne
mogu da se istegnu tako brzo i zbog toga os
taju čvrsti i napeti. To se posebno uočava na
mišićima koji obuhvataju dva zgloba. Nedostatak fleksibilnosti, iako privremen, povećava
opasnost od povreda pogotovo kolena i leđa.


9.2.2.

Spoljašnji faktori rizika


9.2.2.1.

Greške prilikom treniranja


Greške tokom trenira
nja
-

najčešće “previše i prebrzo”


su glavni uzrok povreda posebno
onih zbog pretreniranosti. Do povreda dolazi kad
a sportisti naglo povećaju frekv
enciju,
intenzitet i traja
nje treninga, pri čemu pod frekv
encijom podrazumevamo učestalost treninga,
pod tr
ajanjem
-

koliko dugo traje trening i pod intenzitetom
-

koliko je naporan trening.


Intenzitet treninga ne p
odrazumeva samo koliko se brzo i

dugo trči, odn
osno koliki teret
podiže, nego i

druge, manje uočljive aspekte treniranja kao što je npr. tvrdoća p
odloge na
kojoj se vežba.

Fudbalerima

se intentzitet treninga menja ukoliko sa trčanja na travi, glini ili
nekoj drugoj mekoj podlozi pređu na trening na asfaltu ili betonu, ili sa ravnog puta na
brdoviti teren. Isto se odnosi na igrače fudbala koji sa pri
rodne
podloge pređu na veštačku.
Međutim, meka podloga za trening nije uvek dobra. Na primer, trčanje po pesku predstavlja
poseban napor za Ahilove tetive što stvara predispoziciju za tendinitis. Promena i
ntenziteta
može biti neprimetna.

Generalna je prepo
ruka da sportiste koji treniraju više od 18 časova
nedeljno treba pažljivo kontrolisati, a da povećanje intenziteta treninga ne sme da bude više
od 10 odsto nedeljno.
9

9.2.2.2.

Neadekvatna obuća


U sportovima koji podrazumevaju dosta trčanja i skakanja, sila kojom
se sportisti svakim
korakom oslone na podlogu, obuću, stopala i noge je 3 do 10 puta veća od njihove težine. Pri
tome, što je manja sila koju apsorbuju ekstremiteti to je manji i rizik od povrede zbog
preopterećenja. To je ujedno i objašnjenje zašto je bol
je trenirati na mekšoj podlozi (trava,
glina) kao i zašto su patike najvažniji deo opreme sportista.


Obuća je izuzetno važna
. Ukoli
ko je pravilna, trčanje je sigurn
o i ugodno, dok pogrešna
dovo
di do osećaja nelagode i neudo
bnosti
,

a povećava se rizik od r
azličitih povreda, od
uganuća zgloba,
preko naprsnuća petne kosti do ru
pture hrskavice kolena.


Poslednijih decenija značajan n
apredak u tehnologiji proizvod
nje sportske obuće uticao je na
smanjenje broja povreda vezanih za neodgovarajuću obuću i povrede
preopterećenja.
9


37

9.2.2.3.

Nepravilna struktura treninga


Jedan od najčešćih uzroka povreda sportista je nedovoljna pripremljenost zbog nepravilnog
zagrevanja i relaksacije mišića.


Nedovoljno savitljiva tkiva su

najpodložnija povredama. Pona
vljano, istezanje nesavi
tljivog
tkiva malog intenziteta, može biti uzrok mikrotrauma i cepanja tkiva. Zglobovi koji su
okruženi nezagrejanim i “neistegnutim” tkivom imaju ograničen obim pokreta
,

a to uti
če na
trenje hrskavice o dru
gu hrskavicu ili kost i može biti uzrok povrede z
bog preopterećenja u
zglobu.
9


Intenzitet i trajanje zagrevanja i hlađenja (relaksacije) mišića traje različito kod različitih
osoba. Dobro utreniranom sportisti verovatno treba duže i intenzivnije zagrevanj
e da bi
postigao optimalnu temperaturu

tela i srč
anu frekvenciju nego što je slučaj sa kondiciono ne
-

pripremljenim osobama. Bez obzira na nivo kondicije, svaki sportista treba da prođe svih pet
stadijuma zagrevanja.


9.3.

P
REDTAKMIČARSKI PREGLED: OSNOVA PREVENCIJE SPORTSKIH
POVREDA


Jedan od najznačajnijih m
omenata u novijem razvoju sportske medicine posebno u brizi o
mladim sportistima, je mnogo sveobuhvatnija procena sposobnosti pred takmičenje i njena
veća upotreba u prevenciji sportskih povreda. Iako je predtakmičarski pregled već dugo
obavezan za školske

i ponekad sportove u kojima učestvuje opšta populacija,

takvi pregledi su
bili samo neš
to više od opšteg pregleda. Vrlo malo pažnje je poklanjano posebnim ili većim
potrebama koje određeni sportovi zahtevaju od sportiste. Lekari uključeni u brigu o mladim

sportistima se sada slažu, da je predtakmičarski pregled vitalna komponenta brige o
sportistima. Glavni cilj pregleda je procena opšteg zdravlja, uočavanje stanja koja mogu
dovesti do povrede ili nemogućnosti sportiste da učestvuje u određenim sportskim
d
isciplinama, procena fizičke spremnosti za

odabrani sport i davanje preporu
ka za program
vežbanja.

9











38

10.

PATOLOGIJA

(povrede)


Dok koleno funkcioni
š
e kako je u prethodnim poglav
lj
ima navedeno, sve je u redu, ali
na
ž
alost u sportu su jako
č
e
ste povrede

ovog zgloba. U velikom broju sportskih disciplina
koleno je izuzetno optere
ć
no i samim tim podlo
ž
o povredama, to se naro
či
to odnosi
na
fudbal, skijanj
e, ko
š
arku, ragbi, atletiku
,

udo
... tj povrede ovog zgloba najprisutnije su u
kontaktnim sportovima i s
portovima sa brzim promenama pravca
.


Č
estim povredama

u fudbalu doprinose č
i
nj
enice da fudbaleri

nose kopač
ke koje fiksiraju
stopalo za meku zem
lj
anu podlogu, zbog
č
ega rotacione sile najve
še dejstvo ispolj
avaju na
kolenu.
Pored toga fudbaleri se kre
ću br
zo i naglo menj
aju pravac kreta
nja, a č
esti su i
kontakti me
đ
u igra
č
ima. Za razliku od fudbalera, u hokej
u koji je po prirodi mnogo grublj
i
sport, prakti
č
no i da nema povreda meniskusa i

ligamenata kolena, jer je kod nj
ih stopalo
slobodno za rotaciju.

Ovim

povredama nekada doprinose i spo
lj
a
šnj
i uslovi, npr. blat
nj
av
teren
,

kada su startovi igra
č
a i kontaktna igra znatno ma
nj
e kontrolisani
.

















Sl. 16

: Prihvatanje lopte u fudbalu.



Celokupn
a težina
tela
i pokreti pri


izvođenju šuta

koncentri
sani su u zglobu

kolena.


Pored kuka i skočnog zgloba sa velikom stabilnošću, nedovoljno zaštićeno koleno postaje
najčešće najslabija karika u ekscesnim situaciama i biva povređeno.
Svaki prekomerni pokret
u jednoj od osam ravni: fleksija i ekstenzija
, abd
ukcija i addukcija, unutrašnja i spolj
a
šnj
a
rotacija, pred
nj
e i zad
nje pomeranj
e (
fi
oka) i kombinacije nekih od nj
ih dovode do te
žeg

te
ćenj
a
č
aure, ligamenata ili meniskusa.


Mehanizmom direktne traume

(udarca)

mo
ž
e nastati prekomerni pokret pred
nj
eg i
zad
nj
eg
pomera
nj
a zglobnih povr
š
ina tibije u odnos
u na femur ili abdukc
iono
-
addukcioni stres. Tada
najčešć
e dolazi do lezije pojedinih ligamenata, ako dodatno postoji i rotaciona sila mo
ž
e
nastati kombinacija: valgum (X), fleksija i spo
lj
a
šnj
a rotacija zgl
oba kada n
astaje antero
-

medijalna (prednj
a
-

unutra
šnj
a) nestabilnost zgloba ili re
đ
e varum (O), fleksija i unutrašnja
rotacija kada strada spolj
a
šnj
i deo zgloba.





39

10.1.

P
RELOMI


10.1.1.

PRELOMI PATELE




Prelomi patele su naj
č
e
šće koš
tane lez
ije (o
štećenj
a), nastaju dejstvom direktne ili indirektne
sile

ili kombinacijom obe.

Indirektna sila dovodi do prelomi kada je uobi
č
ajena snaga
kvadricepsa prevazi
đ
ena sna
ž
nim povla
č
e
nj
em mi
š
i
ć
spajaju. Jav
lj
a se naj
č
e
šće pri spoticanj
u
, nakon č
ega dolazi naj
češć
e i do

pad
a
. Prelo
m
č
a
š
ice
nastaje zbog udara patele o femur. Ova povreda naj
č
e
šć
e je pra
ć
ena i padom iako je sam
prelom nastao pre direktnog udarca, tj pada.
Indirektan prelom naj
č
e
šć
e je popre
čan, a
ređ
e komin
utivan (u vi
še

delova)
. Dodatno,
potkož
ni polo
ž
aj patele doprinosi direktnim
prelomima ove kosti. Le
č
e
nj
e se sprovodi
konzervativno (imobilizaci
ja, fizikalne
terapije), a hiruški tek kada je prostor
između fragmenata (delova prelomlj
ene
kosti) ve
ć
i od 4 mi
limetra, kada je o
š
te
ćena
artikularna površ
ina i kada je prelom
kominutivan.
2





Sl. 17: A) direktan i B) indirektan


me
hanizam nastanka preloma patele


10.1.2.

PRELOMI GOR
NJ
EG OKRAJKA TIBIJE


Uzrokovani su brutalnim vertikalnim udarom jednog od femuralnih kondila o zglobni plato
tibije.
Naj
č
e
šć
e se radi o padu sa visine.
Vertikalnoj sili č
esto je pridodata i valgum(X)
pozicija kol
ena. Postoje dva tipa ovih preloma
:

1) prelom odvaja
nj
a zglobnog okrajka tibije i
2)
prelomi kompresije sa udublj
e
nj
em tibialnog platoa
.
2


10.1.3.

PRELOMI LATERALNOG DELA

ZGLOBNOG PLATOA

TIBIJE


D
o preloma lateralnog dela zglobnog platoa tibije

naj
č
e
šć
e dolazi
uz g
rubu silu kompresije
direktnim udarom spo
lj
a na forsirani valgum (X) ili padom sa visine. Femoralni kondil tada
razbija spo
ljšnj
i deo tibije. Postoje tri tipa ovog preloma: a) odvaja
nja zglobne površ
ine tibije
b) prelomi koji nastaju zbog kompresije, a dov
ode do udub
lj
e
nj
a spo
ljnj
eg platoa
c) prelomi
pri kojima dolazi do udub
ljnj
a lateralne
č
a
š
ice zgloba sa umerenom dislokacijom, koji su i
najte
ž
i.
2



10.1.4.

PRELOMI UNUTRA
ŠNJ
EG DELA ZGLOBNOG PLATOA TIBIJE


Ovi prelomi mogu biti u vidu separacije (odvaja
nj
a) koji
su re
đ
i i u vidu kompresije koji su
tako
đ
e retki, ali zna
č
ajni
,

jer zglobna medijalna
č
a
šica svojom impresijom u koš
ta
n
om
masivu po
v
la
č
i pripoj
lig.cruciatum anterior.


Mo
ž
e da do
đ
e i do preloma oba platoa tibije, koji su uzrokovani vertikalnom silom.



40

10.1.5.

PR
ELOMI TIBIJALNE EMINENCIJE


Pri ovim prelomima dolazi do odvaja
nj
a v
eoma važ
ne pred
nj
e ukr
š
tene veze kolena. Ovakve
vrste povreda mogu nastati pri brutalnim abdukciono
-
addukcionim mehanizmom disl
okacije
kolena, ponekad sa udruž
enom rotacijom u

zglobu. Mož
e do
ć
i do odvaja
nj
a samo pred
nj
e
ivice ove eminencije, do odvaja
nj
a sa
zadr
ž
ava
njem

ko
š
tanog kontakta obi
čno u
zadnjem delu ili do nj
enog potpunog
odvaja
nj
a od tibije.
2





Sl. 18: Vrste preloma eminentiae intercondilaris



10.1.6.

OSTEOHONDRALNI PRELOMI KOLENA



Osteoh
ondralne frakture zglobnih površ
ina kolena

jav
lj
aju se pod dejstvom razli
čitih sila.
N
pr. d
irektan udarac u predeo zgloba kolena, te
š
ke distorzije sa rupturama ligamenata,
patelarne dislokacije pod dejstvom distorzionog mehanizma, a naro
č
ito pod dejs
tvom
rotacione sile
prilikom ekstenzije kolena pri č
emu dolazi do sna
žnih rotacionih trenj
a koja
dovode do segmentnih zglobnih avulzij
a (odvajanj
a) hrskavice i subhondralne kosti. Dve
grupe: 1) Egzogeni prelomi koji nastaju pod dejstvom direktne sile, pril
ikom pada na koleno
u fleksiji,
tada deluje direktna sila smicanj
a na pred
nj
u povr
š
inu medijalnog kondila.


2) Endogeni prelomi nastaju pod dejstvom rotatornih i kompresivnih sila u me
đ
usobnoj
kombinaciji. Kod ovih povreda naj
č
e
šć
e je zahva
ćena površ
ina ko
ja je neposredno pod
osloncem. Naj
češć
e su ove povrede rezultat rot
aciono
-
kompresione sile pri snaž
nim
pokretima na flektiranom kolenu u fudbal
u
.
Mogu nastati i indirektnim dejstvom sile pri padu
sa visine, ali re
đ
e.
2


10.2.

L
UKSACIJE


Ovo je vrsta povrede kolen
a koja je retka i vidi se samo kod odraslih. Nastaje dejstvom
brutalne sile direktno na gor
nj
i okrajak potkolenice. Sama dislokacija uslov
lj
ava te
š
ke lezije
ligamenata, gotovo uvek uk
š
tenih veza,
čak i kada se radi o delimič
noj luksaciji, a meniskusi
č
esto

ostaju neo
š
te
ć
ni. Prema snazi i pravcu dejstva sile, luksacije tibije mogu biti u napred, u
nazad i lateralno.


Luksacija u napred je posl
edica snaž
ne sile hiperekstenzije ili pomera
nj
a potkolenice u
napred sa jakom spo
lj
a
šnj
om rotacijom. Tibialni plato
se istura napred, patela ostaje iznad, a
zglobnim delom patela se okre
ć
e ka zglobnom delu tibije. Kolateralni ligameni mogu biti
o
čuvani ili delom oš
te
ć
eni.
2


Luksacija u nazad nastaje dejstvom jake sile koja pomera potkolenicu u nazad. Dolazi do
masivnih
ligamentnih lezija.



41

Lateralne luksacije su retke. Nastaju
dejstvom jakih egzogenih sila koje deluju na spolj
nu
stranu potkolenice.


Pri luksacija
ma najč
e
šć
e dolazi
i do vaskularnih lezija poplitealnog stabla (
a. poplitea
) i
neurolo
š
kih lezija nerva (
n. pe
roneusa
).
9


10.2.1.

LUKSACIJE PATELE


Luksacija patele upolj
e

je posledica sna
ž
ne kontrakcije lateralne glave kvadricepsa ili celog
č
etvoroglavog mi
š
i
ć
a, uz konstituc
ijom potencirani valgum (X). Mož
e nastati i direktnim i
sna
žnim udarom u medialnu ivicu č
a
š
ice. U

oba slu
č
aja unutra
šnj
i retinakulum patel
e se
cepa, patela se pomera upolj
e na lateralni kond
il femura ili potpuno dislocira.
9


10.3.

O
ŠTEĆENJA EKSTENZORNOG APARATA


10.3.1.

-
A


Javlj
a se
č
e
šć
e u sred
nj
em
ž
ivotom dobu i kod rekreativa
ca. Mehanizam nastanka povrede je
sli
č
an na
stanku preloma patele, tj uslovlj
en dejstvom indirektne sile. Ruptura nastaje
sna
ž
nom iznenadnom i neuobi
č
ajenom kontrakcijom, kada umesto preloma patele nastane
prekid na me
s
tu pripoja e
kstenzornih tetiva kvadric
epsa.
9



10.3.2.

RUPTURA LIGAMENTA PATELE


Prek
id patelarne tetive nastaje snažnom dinamičk
om kontrak
cijom ekstenzornog aparata.
Javlj
a se kod mladih
lj
udi i sportista, kada velika i sna
ž
na kontrakcija
č
etvoroglavog mi
š
i
ć
a
buta trenutno nadvlada konstituciju
č
a
š
i
č
nog ligamenta. Pre
kidom ligamenta patela se
povlač
i nagore.
9



10.3.3.

RUPTURA PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA


Procena na terenu


Kod akutnog “uganuća” kolena povređeni se žali na jak bol i javlja se intenzivni otok
(hemartros) kolena. Moguće je čuti zvučni fenomen

“klik” u trenutku povrede. Mehanizam
povrede je često valgus spoljašnja rotacija kod fiksiranog stopala ili forsirana hiperekstenzija
kolena. Sportista ne može da stane na nogu i mora da mu se pomogne na terenu. Kod
hronične povrede prednjeg ukrštenog lig
amenta koleno je nestabilno pri naglom menjanju
pravca hoda. Kvadriceps je oslabljen i postoji otok kolena.


Dijagnoza


Ruptura može biti parcijalna ili potpuna. Ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta je često
udružena sa povredama drugih ligamenata, kapsule
, hrskavice ili meniskusa. Kod sportiste u

42

razvoju može doći do avulzije tibijalne spine. Ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta je
klinička dijagnoza. Klinički pregled je superiomiji i od NMR. U većini slučajeva prisutan je
hemartros (otok u toku nekoliko s
ati). Ponekad postoji nemogućnost potpune ekstenzije
kolena zbog uklještenja fragmenta prednjeg ukrštenog ligamenta. Pozitivni Lahmanov test,
test prednje fioke i pivot shift test su prisutni kod povređenog kada je relaksiran i kada izliv
nije previše veli
ki.
9


Lahmanov test je prisutan čak i kod velikog izliva. Važno je da znate da se ruptura prednjeg
ukrštenog ligamenta može javiti i udružena sa patelrnom subluksacijom ili dislokacijom, pa
je važno pregledati patelofemoralni zglob na nestabilnost i moguću

osteohondralnu frakturu.

Lahmanov test

je najsenzitivniji na rupturu prednjeg ukrštenog ligamenta. Povređeni bi
trebalo da leži opušteno na leđima. Savijte koleno 20 do 30°. Tibija je lako pomerena napred
dok je distalni deo butine stabilisan rukom. Ako p
ostoji povećan otklon u napred bez jasnog
zaustavljanja, test je pozitivan i ukazuje na rupturu prednjeg ukrštenog ligamenta. Uvek
uporedite koleno sa drugom stranom
.




Sl. 20: Lahmanov test


Test prednj
e fioke nije senzitivan kao Lahmanov test i treba ga raditi sa stopalom rotiranim
unutra, neutralno i spolja. Koleno je savijeno 90°. Lekar fiksira stopalo povređenog i lagano
povlači tibiju unapred, držeći palčeve ispod zgloba. Ako je moguće povući tibiju

a da se ne
zaustavi, test je pozitivan i ukazuje na rupturu prednjeg ukrštenog
ligament.



Sl. 21: Test prednje fioke


Pivot shift test ima za cilj da smanji prednju subluksaciju tibije uzrokovanu odsust
vom
prednjeg ukrštenog ligamenta. Povređeni mora da bude relaksiran.

Noga je rotirana na
unutra, a koleno treba pomeriti iz pune ekstenzije u fleksiju uz blagu valgus silu I povlačenje
fibule unapred.
Kod pune ekstenzije lateralni tibijalni plato je subluk
siran unapred. Na 20 i



43

30° fleksije prednja subluksacija je redukovana i tibija ide nazad u normalan položaj u
odnosu na femur. Čudan osećaj ili preskakanje odgovara osećaju koji ima sportista sa
povredom prednjeg ukrštenog ligamenata
.
9


10.3.4.

RUPTURA ZADNJEG UK
RŠTENOG LIGAMENTA


Procena na terenu


Povređeni se žali na iznenadni bol i otok (hemartrosa) nakon ozbiljnog uganuća ili direktnog
udarca u proksimalni deo tibije. Kompresioni zavoj se primenjuje da bi se zaustavilo
krvarenje i nakon toga RICE terapija. Ne
ophodno je prestati sa sportskim aktivnostima do
postavljanja dijagnoze. Povređeni treba da koristi štake, izbegne oslanjanje na obolelu nogu i
potraži pomoć od ortopeda.


Dijagnoza


Proksimalna ruptura zadnjeg ukrštenog ligamenta ili avulzija distalnog pr
ipoja na
posterolateralnom delu tibije mogu se pojaviti kod hiperekstenzije kolena i povrede na bordu
(kod ekstremnih sportova) ili prilikom fleksije kolena. Povreda je često udružena sa
povredom hrskavice ili meniskusa. To je klinička dijagnoza. Postoji u
legnuće proksimalnog
dela tibije kada je koleno u poziciji 90° fleksije. Test zadnje fioke je pozitivan. Rendgenski
snimak može da ukaže na avulziju fragmenata na tibijalnom pripoju. Ako se tibija iz
neut
ralnog položaja gurn
e pozadi neće se zaustaviti kod
povrede zadnjeg ukršetnog
ligamenta. Važno: nekada dolazi do mešanja sa rupturom prednjeg ukršetnog ligamenta. Test
prednje fioke kod rupture zadnjeg ukrštenog ligamenta dovodi do pomeranje tibije unapred
zbog inicijalnog posteriomog savijanja ali uz zaust
avljanje u neutralnoj poziciji
.
9





Sl. 22: Ugibanje tibije na dole


10.4.

P
OVREDE ČAU
RO
-
LIGAMENTARNOG APARATA KOLENA
-

DISTORZIJE


Distorzije su va
ž
na grupa artik
ul
arnih poremeć
aja zbog slo
ž
ene gra
đ
e
č
auro
-
ligamentnog
aparata. Razlikuju se benigne distorzije od ozbi
lj
nih kod kojih dolazi do masivnih prekida
ligamenata i mekih tkiva sa ko
štanim odvajanj
ima i pomera
njem zglobnih komponenata,
č
esto su udru
žene sa oš
te
ć
e
nj
em me
n
iskusa i zad
nj
ih
č
auro
-
ligamentnih uglova. Povrede
ligamenata nastaju pri raznovrsnim fizi
č
kim aktivnostima i
č
este su u sportu.
Postoje tri

44

stepena oš
te
ćenj
a ligamenata: 1) elongaciona distorzija
-

kada dolazi do razvla
čenj
a vlakana
ligamenta ko
ja gube tonus 2) laceraciona distorzija
-

kada sila isteza
nja izaziva prekid već
eg
broja vlakana i krvnih sudo
va 3) ruptura
-

potpuni prekid č
itavog ligamenta.


Č
e
šć
e su povrede medijalne strane kolena. Nastaju pri naglim promenama pravca tr
č
a
nj
a, sila
del
uje na koleno u pravcu valguma i raznog stepena fleksije. Ako je stopalo pri tom
fiksirano, oslonac upravo

na toj nozi, sile valguma udruž
ene sa silom rotacije deluju
sinergi
č
ki na medijalni deo zgloba. Stepen povrede odre
đ
en je intenzitetom sile, polo
ž
aje
m
kolena i sn
agom miš
i
ć
a.


Povrede lateralnog dela kolena posledice su varum stresa udru
ž
ene sa unutra
šnj
om rotacijom
tibije pri flektiranom kolenu.
Jav
lj
aju se pri tr
č
a
nju, naglom menjanj
u pravca kreta
nj
a.

Fiksirano stopalo u kombinaciji sa varum stresom

i unutra
šnjo
m

rotacijom uzrokuje
odgovaraju
ć
a spo
ljašnj
a o
š
te
ćenj
a.


Mehanizam lezije pred
nj
e ukr
š
tene veze odgovara mehanizmu povrede unutra
šnjeg
dela
kolena, tj kombinacija v
algum, fleksija, spolj
na odnosno unutra
šnja rotacija, sa
mo š
to je
intenzitet s
ile znatno ve
ć
i.


Kada se

utvrdi sveža povreda, prvenst
veni zad
a
tak treba da bude identifikacija svih
povređenih lig
amenata u cilju stvaranja opti
malnih mogućnosti za funkc
ionalni oporavak.
Kad se utvrdi hroničn
a nestabilnost kolena objektivi
zacija lezije

je teža, jer prvobitna
kombinovana povreda biva izmenjena delimičnim lečenjem, ili izlečenjem, ili hirurškom
intervencijom, što menja kliničku sliku.
9





Sl.
19
:
Abdukcioni
-
valgus str
es i Adukcioni
-
varus test late
ralne nestabilnosti







Ukolik
o abnormalni rotatorni i kombinovani la
ksitet duže perzistiraju, to će biti veće
rastezanje perifernih kapsularnih ligamenata u dru
gim kvadrantima prvobitno nedirn
utih, na
-

roči
to u mlađih i fizički aktivnih l
ica. Najčešći način zajedn
i
čkog pogoršanja je
an
teromedi
jalni ka anterolateralnom laksitetu, a kada se ova kombinacij
a dekompenzuje, čak
i do poste
rolateralne nestabilnosti.



Teške ro
tatorne nestabilnosti (uključu
jući i kombinovane tipove) su uvek udružene sa varus
ili valgus n
estabilnostima. Različita pozicija fem
oralnog kondila u nekontrolisa
nom kliznom
put
u rotacije katkad rezultira po
većanjem valgusa
ili va
rusa što nije posledica morfološke
pro
mene zgloba, već rezultat pato
loškog radijusa

rotacionog pokreta koji se za
paža sa
mo
pažljivim posmatranjem kada je zglob u funkciji.
9




45

10.5.

KLASIFIKACIJA NESTABILNOSTI KOLENA


Kod nestabilno
sti uzrokovanih selektivnim le
zijama pojedinih ligamenata zgloba ko
lena
go
vori se o nestabilnosti u jednoj ravni ili oko jedne osovine
u zavisnosti od
anatomske
funk
cije koju ligament obezbeđuje.

Medijalna nestabilnost

U ekstenziji: valgus nestabilnost ukazuje na leziju medijalnog kolateralnog ligamenta i
ligamentuma popliteum obliquuma, a ako je jače izražena onda i na udruženu leziju
medijalne polovine

zadnje kapsule, uvek treba sumnjati

na udruženu povredu zadnje
ukrštene veze.


U fleksiji: pod uglom od 30 st. mer
eno medijalno

otvaranje ukazuje na le
ziju
lig.

co
l
laterale
mediale i
lig.

popliteu
m

obliqum
. Prema težini može

biti različitog stepena prema
čemu se i
određuje ozbiljnost nestabilnosti. Zadnja kapsula u ovom slučaju ne doprinosi lateralnoj
stabilizaciji s obzirom da je koleno previjeno.


Svako jače medijalno otvaranje kolena udruženo sa rotatornom nestabilnosti ukazuje na
sumnju da se radi o le
ziji prednje ukrštene veze.
2


Lateralne nestabilnosti

U ekstenziji: varus nestabilnost označava
leziju

lig. collaterale laterale
delimično. Mogućna je i lezija prednje ukrštene veze.


U fleksiji: pod uglom od 30 stepeni umereno latera
lno otvaranje ukazuje na mo
gućnu leziju,
lig. collaterale laterale
, LFTL i poplit
e
alnog ugla.


Izrazito l
ateralno otvaranje uvek pobuđuje sumnju o prisustvu udružene rotatorne
nestabilnosti.
2


Prednja nestabilnost

Ova nestabilnost se manifestu
je pozitivnim

znakom prednje fi
oke u normalnom položaju
previjenog kolena. Izrazitije prednje pomeranje ukazuje ne samo
na povredu LCA već
takođe na lig. collaterale mediale, lig. popliteum obliqum
.


Kod najtežih nestabilnosti povređene su i zadnje strukture zglobnih u
glova, pre
ma tome
izražen znak prednje fi
oke u normalnom položaju uvek je udružen sa rotatornom
nestabilnošću ili čak sa varus ili valgus nestabilnošću.
2






46

Zadnja nestabilnost

Ova nestabilnost se prikazuje pod znakom zadnje fijoke u normalnom položaju pr
evijenog
kolena. Jače

izražena ukazuje na povredu lig. cruciatum posterior i lig. popliteum obliqum

sa
obuhvatanjem semimembranoznog i poplitealnog ugla zgloba.
2


Zadnja fi
oka je pozitivna u normalnom položaju, samo ako
se dokaže da je test prednje fi
oke
n
egativan.

Rotatorna nestabilnost kolena

Rotacija

može biti održana samo prirodnom ligamentarnom stabilnošću, ona će pri
određenom stepenu povrede ligamenata biti patološki pomerena, drugim rečima,
longitudinalna rotatorna osovina je sada slobodna da luta i

nekontrolisano kliže preko jedne
šire površine zgloba više nego što je to normalno moguće.
2


Anteromedijalna rotatorna nestabilnost

Kao što je naznačeno, mehanizam ove povrede odvija se pri poziciji kolena: fleksija,
abdukcije i spoljašnje rotacije. Klini
čka manifestacija ove rotatorne nestabilnosti: medijalni
tibijalni plato se rotira jako unapred. Postoji medijalno otvaranje zglobne kapsule. Povređene
strukture koje uslovljavaj
u nestabilnost jesu: posterome
dijalni
ugao, lig. collaterale mediale i

lig. cr
uciatum anterius
.
2


Posteromedijalne rotator
n
e nestabilnosti

Veoma su retke nestabilnosti ove vrste. Uslovljava ih u najvećoj meri prisustvo intersticijal
-

nog rascepa zadnje ukrštene veze u tom slučaju osovina zgloba se pomera na lateralnu
periferiju zglo
ba i tibijalni plato se rotira posteromedijalno. Udružene povređene strukture i
poste
romedijalni ugao i lig. collaterale mediale, retko lig. cruciatum anterius
.


Treba napomenuti da je teška rotatorna nestabilnost
u jednom kvadrantu obično udru
žena sa
razn
im stepenom nestabilnosti u drugom susednom kvadrantu.
2


Anterolateralne rotatorn
e nestabilnosti

Povreda nastaje u poziciji kolena: varus, fleksija, interna rotacija. U pitanju je rotatorna
nestabilnost u koje lateralni tibijalni plato kliže jako unapred.
Zglobni prostor se otvara sa
spoljašnje strane. Povređene strukture su lateralni tibiofibularni

ligament, lig. cruciatum
anterior

kao i posterolateralni ugao.
2


Posterolateralne rotatorne nestabilnosti

Zadnja lateralna nestabilnost uzrokuje rotaciju platoa

tibije
unazad u znatnom
patološkom
obimu.
2



47

Postoji lateralno otvaranje z
g
lobnog prostora. Povređene strukture su: posterolateralni u
gao,
lig. collaterale laterale, lig. cruciatum posterior

ali ovaj poslednji znatno pogoršava leziju jer
pomera u znatnoj m
eri centar rotacije prema periferiji zgloba.


Kombinovane nestabilnosti kolena

Kombinovane lezije više l
igamentarnih struk
tura spadaju u najteže lezije. Važno je da li je
nestabilnost dijagnostikovana kod akutne ili hronične lezije, ali je ipak najvažnije
prirod
u kompleksa lezije, što je i naj
teže.
2


Abdukcioni
-

valgus

stres

se radi da bi se is
pitalo stanje medijalno
-
kolateralnog ligamenta
kolena. Stopalo
je rotirano upolje a koleno sa
vijeno oko 30° (r
otacija stopala zateže
medijal
ni deo kapsule
). Opružanje kuka opušta zadnju ložu natkolenice, valgus stres se
izvodi jednom rukom dok drug
a drži stopalo. Važna je i pal
pacija medijalnog dela kolena,
naročito na mestu pripoja
ligamenta. Blagim pokretima is
pituje se stepen nestabilnosti da se
pritom n
e izazove jači bol ili refleksni mišićni spazam. Povećana amp
lituda abdukcije kolena
se jas
nim medijalnim otvaranjem čini test pozitivnim. Prisustvo i

odsustvo nestabilnosti je
zna
čajnije nego njegov stepen. Test se ocenjuje kao 1+, 2+ ili 3+. Razlika u st
epenovanju je
oko pola centimetra. Posle ovoga pokušati test i u punoj anesteziji.
Pozitivan test u ekstenziji
ko
lena znak je masivnog rascepa zadnje kapsule, a verovatno i lezije ukrštenih veza.
2


Adukcioni varus

test kolena se izvo
di sličnim manevrom; pr
vo pri

fleksiji od 30° sa sto
palom
u lakoj unutrašn
joj rotaciji, a zatim sa
opruženim kolenom. Kada je kol
eno potpuno
opruženo, lateralni kolateralni ligament je za
tegnut a varus

stres ispituje potpunost
liga
menta. Ako kol
eno ide u rekurvatum sa izraže
nom
unutrašnjom rotacijom zbog
subluksacije spoljašnjeg tibijalnog kondila posterolateralno, pokazuje se postero
-
lateralna
labavost. Oštećenje tetive m. p
opliteusa, LCL i ligamentum ar
cuatu
ma karakterišu ovu
nestabilnost.
9


10.6.

Povrede meniskus
a


Povrede meniskusa

su naj
češće povrede zgloba kolena i čine više od polovine svih povreda
kolena. Klasif
ikacija povreda meniskusa, zasniva se na mehanizmu povrede, a zatim i na tipu
povrede.
Povreda meniskusa se može manifestovati na mnogo načina. Blokiranje kolena, bol,
ot
ok se mogu dogoditi nakon ozbiljnog uganuća kolena, ali nekad i nakon bezopasne traume
kod starijih sportista. Meniskus može biti povređen na mnogo načina i na raznim lokacijama
(flep cepanje, vertikalno cepanje, horizontalno ili kompleksno cepanje).



Dij
agnoza


Preciznu dijagnozu

je teška postaviti samo kliničkim pregledom. Posebno je teška kod
starijih sportista sa osteoartritisom i sportista sa prethodnom rupturom prednjeg ukrštenog
ligamenta. Kod izolovanog cepanja medijalnog meniskusa, povređeni se ža
medijalnoj liniji kolena. NMR ima 15% lažno pozitivnih ili negativnih rezultata. Izliv kolena
je tipičan. Brzo nastali izliv

ukazuje na krvarenje iz perifern
ih delova. Sporiji nastanak
ukazuje da izliv predstavlja više sinovijalna tečn
ost nego krv. Postoji pozitivan test
kompresije i rotacije (Apleyev test). I drugi specifični testovi za cepanje meniskusa mogu biti

48

urađeni. Na primer fleksija kolena sa rotacijem stopala put spolja, što može ukazati na
simptome ako povređeni ima dege
nera
tivne medio
-
posteri
o
rn
e otrgnute osteofite. Medijalno
flap cepanje rezultuje bolom i škljocanjem kod ekstenzije kolena sa stopalom u spoljnoj
rotaciji (McMurray test). Rascep tipa drška za kofu (bucket handle tear) obično zaključa
koleno u fleksiji, limiti
rajući ekstenziju. Čak i iskusni specijalisti mogu da previde dijagnozu
nakon kliničkog ispitivanja. Kompresioni rotirajući test ima ulogu da pritisne meniskus
između femoralnih kondila i tibijalnog platoa i može da se izvede u različitim pozicijama
fleksi
je kolena.
9


Prvi tip po
vrede su sveži traumatski
rascepi meniskusa.

Rascep je obično uzdužan,
perikapsularan (pored čaure) ili u vidu drške od korpe, šolje.


Povrede medijalnog me
niskusa su
neuporedivo češće. Na
tkolenica je obično u
delimičnoj fleksiji
dok su potkolenica ili
stopalo fiksirani. Kada u takvom položaju
dođe do nagle abdukcije i spoljne rotacije
potkolenice, snažna torziona sila na
priljubljenim kondilima cepa uklešteni
meniskus.


Povrede lateralnog meniskusa koje su znatno
ređe, uglavnom s
e radi o uzdužnim rascepima,
a mehanizam povrede je varum i unutrašnja
rotacija
. Do povrede dolazi prilikom pada na
nogu savijenu pod sobom.
2



Sl. 23: Najčešći oblici oštećenja meniskusa


Povređeni
meniskus, kao i tegobe
koje uz
rokuju trajniji rascep meniskusa, svode se na bol,
povremeno jači, i nemoć. Sam meniskus ne sadrži senzitivne nerve, ali su smetnje izazvane
samim rascep
om i nadraživanjem zglobne kap
anjem slobodnih pokreta u
zglo
bu. I druga pos
ttrauma
tska stanja daju simptome koji li
če na ras
cep meniskusa pa je
dijagno
za često tešk
a, posebno neposredno posle po
vrede kada uganu
će zgloba, otok i izliv
spreča
vaju
.

Odgovarajući pregled kolena i kada nema aktivnosti zgloba koja može razjasniti
pojedine simp
tome
.


Nagli
nekontrolisani rotatorni pokreti ili brutalni pokret
pri kome su pot
kolenica ili stopalo
fiksirani upućuju na sumnju da se radi o leziji. Kod spor
tista trenutak povrede je najčešće
jasan, jer je kasnija funkci
ja veoma bolna pa treba na nje
mu i
nsistirati. Ukoliko

je pokret pri
kome je nastala bolnost
ili suspektna lezija sasvim be
zazlen, obično p
ostoji podatak o ranijoj
povre
di kolena
.
Klasičan simptom za povredu meniskusa je zaključavanj
e zgloba ili blokada.
Prava blo
kada kad bolesnik ne može d
a ispravi koleno, jeste patognomoničan

(siguran)

znak
za r
ascep i inkarce
raciju

(uklještenje)

meniksusa
.
2


Najzad, najčešći nalaz
jeste prisustvo bola u delu zgloba

gde se nalazi povređeni menis
kus.
Osim lokalnog bolnog nadražaja, o kome je bilo reči, bol
se može izazvati i pojačati sa
mim
kliničkim pregledom
: kompresijom, zate
zanjem ili ukleštenjem fragmenta rupturiranog
meniskusa u zglobnu pukotinu. Postoje mnogi zahvati koji na ov
aj način izazivaju bol i

49

jivost kao i pre
skok u zglobu u cilju da se sa

t
im pregledom

izazove bolna i funkciona
kri
za kolena i time

da klinička potvrda o prisust
vu meniscealne lezi
je. To su prvi i drugi
Stein
mannov znak, Bragardov, Bohlerov, Payerov,
i


Merkeov,
McMurrayev, Foucheov i
Appleyev znak, a svakako ima i drugih. Sv
aki od njih ima kliničku vrednost u zavisnosti od
iskustava s kojim se izvodi.


McMurraj.

Pacijent leži na leđima. Noga koja se ispituje savijena je u kuku i kolenu tako da
peta dodiru
je butinu. Ispitivač jednom ru
kom obuhvat
i stopalo, a drugom koleno. Po
t
om se
stopalo rotira u polje, potkole
nica abdu
kuje, i koleno ek
stendira. Ukoliko se pod prsti
ma
ruke kojem je obuhvaćeno koleno oseti preskok, verov
atno se radi o rascepu medijal
nog
meniskusa.


Za testir
anje lateralnog meniskusa mane
var se izvodi na

isti n
ačin samo se stopalo ro
tira
unutra
, a potkolenica a
duk
t
uje.


Applej test.

Pacijent leži na trbuhu, butina čvrsto fiksirana uz podlogu a potkolenice f
l
ektirane
pod 90°. Ispitivač obema rukama pritis
ne na potkolenicu upravo na podlogu dok je

potkolenica prit
isnuta, rotira stopalo naizmenično unutra
i

upolje menjajući stepen fleksije.
Pojava preskoka ili bola ukazuje na leziju meniskusa.


Drugi deo testa izvodi se u istom položaju pacijenta samo što se ovaj put potkolenica povuče
naviše, a butina zadrži čvrsto

pritisniuta uz podlogu.
Pojava bola za vrem
e dok se stopalo
rotira upolje i

unutra ukazuje na ligamentarnu leziju.
2


Drugi tip je degene
racija meniskusa. V
eć postojeća degeneracija zglobne

hrskavice
uslovljava i degeneraciju meniskusa, pa i manji stres ka
o što su pokreti čučnja i klečanja, koji
uzrokuju njegovo povlačenje i kompresiju, uslovljavaju manju ili veću rupturu. Ovakvi
rascepi su najčešće horizontalni.

Treći tip su sekundarne
rupture meniskusa
. Kasne promene na
meniskusima nakon povreda ligamena
ta, pri kojima meniskus
nije primarno stradao, rezultat su povećanog opterećenja i
kompresije meniskusa zbog nestabilnosti zgloba. Često se dosta
brzo ošteti medijalni meniskus kod antero
-
medijalne
nestabilnosti
. Rezultat je progresivni rascep posle sasvim

trivijalne traume. Slično je i sa lateralnim meniskusom, kod
antero
-
lateralne nestabilnosti.
2


Sl. 24: Uzdužna ruptura



tela meniskusa (levo),



prekapsularna ruptura



meniskusa (desno)


Osnivni simptomi koji ukazuje na povredu meniskusa su blokada kolena kada ne može da se
ispravi, bol i otok, ako je rascep manji može se javiti s
amo simptom preskakanja, popuštanja
i bola u kolenu. Bol se pojačava pri pokretima. Postoje dve metode snimanja na osnovu kojih
se donosi odluka o načinu lečenja, tj da li je potrbn
a hirurška intervencija. Starija

artrografija



prvo se aspirira
tečnost, ako ona postoji u zglobu, a zatim se ubrizga 20cm
3


50

zagrejanog vazduha, a potom i 5cm
3

kontrasta
, p
otom još jednom ista količina vazduha.

Povređeni leži na leđima, koleno se blago previja na oko 45stepeni i opruža, zatim se
rendgenski snima upravn
koju mogu da se urade i hirurške intervencije je
artroskopija
. Ukoliko se radi o perifernom ili
perikapsularnom rascepu meniskusa, postoji mogućnost da dođe do njegovog zarastanja, jer
je de
o meniskusa uz sinovijalni pripoj vaskularizovan. Ako artroskopski pregled pokaže da
se radi o ovom tipu rupture, tačna hirurška sutura (ušivanje, spajanje) dovešće do potpunog
srastanja rascepa u roku od 5
-
6 nedelja. Ako postoji rascep tela meniskusa, ond
a on ne može
da zaraste jer u ovo
m

de
lu nema krvnih sudova i neophodna je hirurška intervencija.
A
rtroskopska hirurgija je omogućila da se pomenute intervencije učine kroz artroskop i time
znatno skrati period oporavka zgloba, za razliku od hirurških metod
a klasičnog otvaranja
zgloba
.
2


10.7.

Artroza zgloba kolena ,,gonartroza



Artroza je degenerativno obolenje zgloba, tj istrošenost zgloba koja počinje na zglobnoj
hrskavici. Zglobne površine nisu

u stanju da podnesu trajno opterećenje kome su izložene.
Primarn
a

artroza je uslovljena starijim životnim dobom,
a sekundarna

je uslovljena nekim od
sledećih uzroka: 1)

urođenim ili stečenim deformacijama, npr. X ili O noge, posledice
povreda... 2) prekomerna opterećenja, npr. zbog gojaznosti, sportovi ili zanimanja sa
velikim
opterećenjima zgloba kolena. 3) Dugotrajno mirovanje, sa posledičnim poremećajem ishrane
zglobne hrskavice. 4)
Zapalenje zgloba (artritis), koji nastaje zbog infekcije, poremećaja
oremećaj metabolizma,
npr. šećerna bolest, giht (povećana koncentracija mokraćene kiseline u krvi koja se taloži na
zglobovima), poremećaj metabolizma masti.



Nabrojani uzroci dovode do habanja, a kasnije i izumiranja ćelija hrskavice. Unište
ni
materijal
hrskavice vodi zapa
l
jenju sinovije, što opet

pojačava razgradnju hrskavice.

Tegobe se u početku bolesti ne ispoljavaju, a ukoliko dođ
e do zapalenja, javlja se otok,
bol i
ograničena pokretljivost
.
2
















51

11.

SPECIFIČNE SPORTSKE POVREDE I SIMPTOMI


11.1.

,,SK
AKAČKO KOLENO”



se danas sve češće sreće
i
kod
fudbalera
. Za sportistu
koji
ima ovaj sindrom je tipično da ima ponavljane sportske napore. Posle početnih tegoba
koje nastaju posle napora, sportista počinje da se žali na nesigurnost kolena i bojazan da ga
koleno po nekad ,,izdaje

. Kod mlađih sportista se ove tegobe mogu povezati sa periodima
naglog rasta. U daljem razvoju tegobe se javljaju pre, u toku i posle sportske aktivnosti, pa je
ugrožena takmičarska sposobnost. U najtežim slučajevima ako se i p
ored

bola nastavlja sa
aktivnoš
ć
u može doći do rupture tetive patele ili sličnih povreda, pri čemu naročito mogu
doprineti terapijske blokade kolena sa instalacijom steroida kojima se ublažava bol i otok.
Povrede su češće kod sportista koji su visoki i imaju v
algum oblik nogu
.
Ove povrede
nastaju
kumulativnim delovanjem ponavljanih ekscesivnih kontrakcija ekstenzornog aparata kolena.
Bolna osetljivost pri svakoj kontrakciji kvadricepsa predsta
vlja veliku poteškoću fudbaleru
.



Kod fudbalera

su povrede lokalizov
ane na pripojima ekstenzornog aparata. Bolne tegobe u
predelu polova čašice povezane su sa prenaprezanji
ma, prilikom ponavljanih skokov
a.


U oporavku je najbolja duža pauza, a ako je oblik povrede teži fizikalne terapije i u krajnjoj
liniji operativno leče
nje.
1
3


11.2.

,,POPLITEALNI TENDINITIS” (SINDROM M. POPLITEUSA)


u predelu posterolateralnog (zadnjeg
-
spoljnog) ugla kolena može nastati
usled prenaprezanja zgloba kolena sa stopalom u hiperinverziji
, koja uzrokuje posledičnu
unutrašnju rotacij
u tibije, a samim tim stvara se nesrazmerno velika trakciona sila na pripoju

Ovo se dešava n
aročito pri trčanju
nizbrdo, hodu niz veliki nagib, intenzivnom trčanju sa
naglim zaustavljanjem i promeno
m
pravc
a. U ovim slučajevima tetiva m. popliteusa se ponaša kao ,,kočnica


koja sprečava
kliženje femura napred preko tibijalnog platoa, te dolazi do njenog preteranog opterećenja.
1
3



11.3.


,,
SINDROM TRENJA ILIOTIBIJALNOG TRAKTUSA''


Ovaj sindrom nastaje zbog strugan
ja traktusa o lateralni epikondil femura u toku
ponavljajućih aktivnosti fleksije i ekstenzije u kolenu, pod opterećenjem.
Npr. čučnjevi.

Ovaj
sindrom najčešće se javlja kod ljudi koji imaju poremećen biomehanički od
nos donjih
) ili pogr

n
o prilagođen trening.

Prepoznatljiv je po bolu koji se javlja
na lateralnoj strani zgloba, tj
.

2cm iznad zglobne linije lateralnog kondila femura. Lečen
je
ovog sindroma najčešće je ne
operativno
, pri tome je važno koristiti vežbe istezanja
(stretching) z
a iliotibijalni traktus, koji je obično kod ljudi sa ovim sindromom skraćen.
1
3









52












Sl. 25:
A)

Mehanizam nastanka sindroma B)

područje bola



11.4.

,,
SINDROM M. SEMIMEMBRANOSUSA
''


Lokalizovan je u posteromedijalnom del
u kolena, ispod zglobne lini
je,
na mestu pripoja ovog mišića. Bol se pojavljuje ili pojačava prilikom
palpacije završne tetive mišića. Bol se često može poistovetiti sa
bolom pri povredi medijalnog meniskusa, tako da je nekada potrebno
kliničko ispitivanje kako bi se utvrdila tačna d
ijagnoza. Ovaj sindrom
leči se mirovanjem, pauzom.
1
3







Sl. 26:
Pripoj semimem
b
ranosusa




11.5.

,,
SINDROM PES ANSERINUSA
''


Ovaj sindrom se najčešće poj
avljuje kod ljudi sa poremećenom biomehanik
om donjih
)
. Dijagnoza entenzitisa tetiva koje čine pes anserinus je veliki problem.
Pri dijagnostici često dolazi do zabune, mešajući ovaj sindrom sa artrozom medijalnog dela
kolena. Lečenje m
irovanjem.
1
3




11.6.

,,FABELLITIS''(fabella syndrome)


Ovaj sindrom se može pojaviti kod male grupe ljudi, tj
.

samo kod ljudi koji imaju ovu malu
sezamoidnu kost u glavi m. gastrocnemius lateralis. Sindrom može nastati kao posledica
prenaprezanja hrskavice fabe
le ili kao posledica direktne traume na fabelu.

Prepoznatljiv je
po pojavi bola kada je koleno u ekstenziji ili hiperekstenziji

i

pri pritisku na fabelu
npr. pri
sedenj
u

sa prekrštenim nogama. Bol se potencira pritiskom na fabelu, a ona je iza lateralnog

k
ondila femura, iznad zglobne linije. Ako uobičajnim ne operativnim lečenjem ne dođe do
prestanka sindroma, fabela se odstranjuje hirurški.
1
3


53

11.7.

OŠTEĆENJA HRSKAVICE KOD MLADIH SPORTISTA


Pritisak na zone rasta uzrokovan vežbama ako je ravnomeran stimuliše njih
ov rast, međutim
ako su u periodu rasta optereće
nj
a velika i još asimetrična, dolazi do poremećaja
vaskularizacije i degeneracije hrskavičavih ćelija
. Ovakva obolenja se nazivaju
osteohondritisi. Tako kod kolena nastaje disekantni osteohondritis i to najče
šće kod dečaka
15
-
16 godina. Lokalizovan je uglavnom na lateralnom delu medijalnog kondila femura, a
nekad i na lateralnom kondilu femura, lateralnom kondilu tibije, pa i na pateli.
1
3






































54

12.

ZAKLJUČAK


Mislim da dobrom treneru
ili profesoru

fizičk
og

vaspitanja

treba da bude cilj
,

da dobro obuči

sportistu ili učenika,

kako pravilnom izvođenju tehnika fudbalske igre, tako i pravilnoj
strukturi treninga, a pre svega zagrevanja. Na taj način će

ga zaštiti, tj

sačuva od povreda i
raz
ličitih

oštećenja

lokomotornog aparata
.
Najbolji igrač ili takmičar je bezvredan ako sedi
na

klupi.
Proučavanjem zgloba kolena
,

možemo zaključiti da je to zglob koji pored velike
pokretljivosti treba da ima veliku stabiln
ost, što ne ide jedno s drugim, te

je koleno
nedovoljno zaštićeno od štet
nih egzogenih uticaja i stoga treba

obratiti posebnu pažnju kako
se ne

bi

povređivali. Sa gledišta p
rofesora fizičke kulture treba

znati mehanizme mogućeg
povređivanja i izbeći elemente kretanja u kojima
je zglob ugrož
en, ako nije neophodno,

ali
ako je neophodno kao npr.
u

fudbalskim
elementima, onda treba

ojačati muskulaturu koja
okružuje ovaj zglob tj
aktivne

stabilizatore zgloba, koji bi
umanjili mogućnost povređivanja
.

P
o
red toga možemo zglob zaštititi

steznicima i

štitnicima
,

sve u cilju očuvanja zgloba.
Ukoliko je ova
j zglob već bio oštećen, treba

znati da ocenimo takmičarsku sposobnost
s
portiste posle povrede i
da odredimo odgovarajuće opterećenje.


Ukoliko zglob funkcioniše bez problema

i koristimo aktivnosti k
oje ne dovode ovaj zglob u
opasnost, sve je u redu i koleno

kao sam zglob

ni ne tre
ba da bude predmet istraživanja
.

D
ovoljno je samo znati kolikim amplitudama i u kojim ravnima se vrše pokreti u kolenu i
onda se nesmetano možemo baviti mišićni
m delovanjima

u sistemu koštano
-
zglobnih poluga
i raznoraznim drugim istraživanjima u cilju

sve ve
ć
ih

sportskih dostignuća.
























5
5

13.

LITERATURA


1.

Aleksić
,

V., Janković
,

A.,

: Fudbal istorija


teorija


fizičkog vaspitanja, Beogr
ad 2006
.

2.

Apostolski
,

S., Banović
,

D., Butković
,

I., Đorić
,

I., Filipović
,

M., Nikolić
,

G.,
Rakić
,

C., Slavković
,

S., Stanojković
,

M
., Stefanović
,

P., Stojimirović
,

D. Povrede
u sportu, Medicinska knjiga, Beograd 1993
.

3.

Bošković
,

M., Anatomija čoveka, Beogra
d 2005
.

4.

Gayton
,

A
.
, Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd
-
Zagreb 1976.

5.

,

F., Anatomischer atlas I, Urban & Schwarzenberg, Wien 19
4
7.

6.

,

F., Anatomischer atlas II, Urban & Schwarzenberg, Wien 19
4
7.

7.

,

F. , Anatom
ischer atlas III, Urban & Schwarzenberg, Wien 19
4
8.

8.

Ilić
,

D., Mrdaković V., Neuromehaničke osnove pokreta, Beograd 2009.

9.

James R. Andrews, Priručnik za klupske lekare, Beograd 2004.

10.

Jarić
,
S., Biomehanika humane lokomocije sa osnovama biomehanike sporta,
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd 1997.

11.

Mrvaljević
,

D., Mrvaljević
,


12.

Obradović
,

D.,
Mijatov
,

Lj.


Ukropina,
Stojšić
,

Lj.
, Osteologija, Novi Sad 2002.

13.

Pećina
,

M., Bojanić
,

I., Hašpl
,

M.,
Sindromi

prenaprezanja u području kolena,
Zagreb 2001
.

14.

Tunić
,

M., Završni rad: Najčešće povrede i prevencija povreda u fudbalu, Beograd
2001.







Приложенные файлы

  • pdf 18287409
    Размер файла: 2 MB Загрузок: 0

Добавить комментарий